U svom predgovoru Kulturne protivrečnosti kapitalizma, Danijel Bel ističe da današnji društveni naučnici misle o društvu kao jedinstvenom sistemu organizovanom oko jednog velikog principa, principa koji teže da se reprodukuju preko dominantnih institucija tog društva. Na teorijskom nivou, on u svojim esejima ukazuje da je bolji način analiziranja društva koje se vidi kao kombinacija tri različite oblasti. To su: društvena struktura, prvenstveno tehno-ekonomski poredak, politika i kultura. Bel naglašava da je cela ideja našeg doba, kao što je post-industrijski period istorije ograničena na promene u tehno-ekonomskom poretku, dok promene u društvenoj strukturi ne određuju politiku ili kulturu u našem vremenu.
Danijel Bel počinje svoju knjigu Kulturne protivrečnosti kapitalizma sa kratkim razmatranjem predgovora Fridriha Ničea za njegovo nezavršeno delo Volja za moć, i sa ne manje kraćim razmatranjem dela Tajni agent Džozefa Konrada. On se pita da li neko od ova dva dela ispravno opisuje "našu sudbinu". Da li smo predodređeni da se suočimo sa "nihilizmom kao logikom tehnološke racionalnosti", kao što je mislio Niče, ili ćemo naići na našu sudbinu "kao krajnji proizvod kulturnih impulsa koji obaraju sve konvencije", kao što je Konrad predložio? Ostavljajući njihove odgovore na stranu, Bel priznaje da su "vizije" koje su projektovala ova dva mislioca "tu pred nama, kao što su mnogi od znakova koji su prorekli" i takođe, smatra da "dolazimo do prekretnice u zapadnom društvu." On piše: "Mi smo, svedoci kraja buržoaske ideje o ljudskom delovanju i društvenim odnosima, posebno ekonomskoj razmeni koju je oblikovalo moderno doba u poslednjih 200 godina... Mi smo stigli do kraja kreativnog impulsa i ideološkog uticaja modernizma, koji je kao kulturni pokret dominirao svim umetnostima i oblikovao naše simbolične izraze, za poslednjih 125 godina."
Danijel Bel smatra da u tri oblasti društva vladaju razilazeći, verovatno i suprotni principi. Njegova analiza ukazuje da se ekonomskom oblašću vlada po principu efikasnosti, političkom po principu jednakosti, a da se kulturnom oblašću vlada principom samospoznaje, koji bi mogli nazvati preciznije samozadovoljstvo.
Danijel Bel izdvaja pet osnovnih kulturnih protivrečnosti kapitalizma. To su suprotnosti između: ekonomskog rasta i potreba stanovništva; postojanja i realizovanja društvenih vrednosti; kvantiteta i kvaliteta života; neprestane inflacije i težnje za monetarnom stabilnošću; i suprotnost između vere u planiranje napretka i stvarnog društvenog razvoja. Pri tome posebno naglašava da "kapitalizam protivreči samome sebi jer zahteva puritansku etiku rada, ali hedonističku etiku potrošnje". Na taj način kapitalizam sam sebe ugrožava jer gaji populaciju samo(za)dovoljnih potrošača. Ovi ljudi će se možda, isprva učiniti radnim, ali uskoro će ih nadjačati zavisnost od bogatstva, kupovine, kredita i naslađivanja i prestaće da budu ona vrsta vrednih radnika koja je potrebna kapitalizmu.
