Maks Veber u delu Protestantska etika i duh kapitalizma objašnjava da pošto tokom vremena snaga protestantizma slabi u društvenom životu, ostaje sistem kapitalizma, kao i socijalna struktura i principi birokratije koji su se razvili zajedno sa njim. Ova birokratska društvena struktura i stavovi, vrednosti, verovanja i svetski pogledi koji su ga podržali i održali, postaje centar za oblikovanje društvenog života. Maks Veber tvrdi da racionalizacija i pravila društva hvataju ljude u "gvozdeni kavez" birokratije, koji preti da od pojedinca stvori predmet i njime manipuliše u interesu tehničke efikasnosti.
Prema Maksu Veberu tehnološki i ekonomski odnosi koji se organizuju i izrastaju iz kapitalističke proizvodnje postali su osnovna sila u društvu. Tako, ako ste rođeni u društvu organizovanom na ovaj način, sa podelom rada i hijerarhijskom društvenom strukturom koja dolazi sa njom, ne možete a da ne živite u ovom sistemu. Kao takav, nečiji život i pogled na svet oblikuju se do te mere da se verovatno ne može ni zamisliti kako bi alternativni način života izgledao. Dakle, oni koji su rođeni u "gvozdenom kavezu" žive po njegovoj zapovesti, i na taj način reprodukuju ovaj kavez unedogled. Iz tog razloga Veber smatra da iz "gvozdenog kaveza" nema izlaza i da on predstavlja masivnu prepreku za slobodu. Istovremeno on upozorava da će "gvozdeni kavez" celog modernog sveta biti zajednički - birokratska organizacija imanentna modernoj državi.
