Delo Bogatstvo naroda je podeljeno u pet knjiga. Adam Smit u prve dve knjige iznosi teorijske postavke, a u ostale tri na osnovu istorijskog materijala i velikog broja svakodnevnih primera objašnjava fenomene, kao što su različit napredak bogatstva kod različitih naroda, teorije političke ekonomije i njihovi rezultati u različitim vremenima i narodima, finansije, odnosno prihodi i rashodi vladara ili države, državni dugovi.
Adam Smit u delu Bogatstvo naroda pokušava da odgovori na pitanje zašto neke zemlje ekonomski napreduju, a druge nazaduju ili stagniraju. Pored mnogih faktora koji na to utiču, kao glavni faktor napredovanja zemlje on ističe podsticanje ličnog ekonomskog interesa pojedinca.
Osnovna ideja Adama Smita je da u slobodnoj ekonomiji rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu vodi povećanju blagostanja svih. On kaže: “Svaki se pojedinac stalno trudi da pronađe najpovoljniju upotrebu za celokupni kapital kojim može raspolagati. Doduše, on ima u vidu svoju vlastitu korist, a ne korist društva. Ali proučavanje vlastite koristi vodi ga prirodno, ili, bolje rečeno, nužno do toga da najviše voli upotrebu koja je za društvo najkorisnija.“ Da bi pojedinac zaradio novac u sopstvenom interesu i povećao svoje bogatstvo, on mora da drugima na konkurentskom tržištu pruži nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednošću, čime nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako Adam Smit kaže: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa.“ Znači, ako se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđuje se osnovni način usklađivanja različitih interesa - tržište. “Nevidljiva ruka“, koja predstavlja model ekonomske slobode, koji naglašava Adam Smit će mnogo bolje urediti tržište od bilo kakvog nameravanog planiranja. Naime, polazeći od svog interesa pojedinci će znati šta mogu da prodaju i to će proizvoditi, i zato ne postoji potreba da se neko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedincima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama. Ali, Adam Smit je bio svestan i da tržište ne može da reši neke probleme, što je ipak nužno za njegovo funkcionisanje. Zato on odbacuje intervencije koje isključuju tržište, ali ne i one koje obuhvataju tržište i pomažu mu da funkcioniše.
