Prema Leopoldu Szondiju humani instinkti kao proizvodi biološke prošlosti ljudske vrste su diskretni uzroci raznih entiteta kojima se opisuje ljudsko ponašanje. U pozadini su specifični geni, koje on naziva instinkt - geni, a uzroci su ponavljanja nesvesnih akcija usmerenih na postizanje drevnih instiktivnih, nagonskih ciljeva.
Čovek je prenosilac polarno-suprotstavljenih mogućnosti sudbine, ali može da bira jednu od suprotnosti. Izbor čini sudbinu čoveka, a kada je slobodan omogućava putem integracije, participacije i transcedentacije harmonično funkcionisanje ličnosti. Ali, sudbina postaje prisilna, ponavljanjem egzistencijalnih formi predaka, jer na izbor deluju potisnuti sadržaji porodičnog nesvesnog, koji mogu da upravljaju nesvesno mogućnostima izbora neke osobe, latentnim naslednim sklonostima, recesivnim abnormalnim nasleđem.
Analiza sudbine je dubinsko psihološko-psihoanalitički orjentisani pravac i kompleksna tehnika, koja pripada rekonstruktivnim psihoterapijskim tehnikama. U nju Leopold Szondi uvodi pojam genotropizma, koji definiše kao proces kojim istovetni ili srodni nasledni činioci privlače dve osobe i povezuju ih. Ovaj proces se ispoljava kao: libido tropizam - izbor ljubavnog objekta; socio tropizam - izbor prijatelja i srodnika; opero tropizam - izbor profesije; morbo tropizam - izbor vrste bolesti; tanato tropizam - izbor načina smrti. Genotropizam može da bude izražen i fenotipski, kada na primer dve osobe žive zajedno, a nekad se uočava karikaturalno i između ljudi i njihovih kućnih ljubimaca.
U skladu sa teorijom genotropizma, Leopold Szondi smatra da se prilikom uspostavljanja relacija, kao što je na primer izbor prijatelja ili pronalaženje bračnog partnera, ljudi preferiraju genetički slične osobe, čije sklonosti tokom evolucije utiču na prirodnu selekciju i tako sociobiološki favorizuju neke genske oznake. Isto tako možemo izabrati na primer homo-sacer profesiju - biti sveštenik ili sudija, ili homo-sacer bolest kao što je na primer epilepsija.
