Solomon Aš koristi laboratorijski eksperiment za proučavanje konformizma u kome učestvuje 50 studenata u SAD-u. On stavlja ispitanika u situaciju u kojoj mora da bira između mišljenja grupe i svog mišljenja. Svaki ispitanik je u prostoriji sa sedam drugih ljudi za koje veruje da su takođe deo testiranja vida. U stvari, drugi ljudi su bili saradnici, ili istraživači koji su se pretvarali da su ispitanici i rečeno im je da daju očigledno pogrešne odgovore. Njima su pokazivane slike i svakom studentu je postavljano veoma jednostavno pitanje sa očiglednim odgovorom. Sve što je trebalo da kažu je koja linija sa desne odgovara onoj sa leve strane. Samo je 24% ispitanika koji su stavljeni u ovu nezgodnu situaciju uvek odgovaralo onako kako su videli i onako kako jeste. 32% ispitanika je odgovorilo pogrešno kada je videlo da je ostalo troje u prostoriji dalo isti pogrešan odgovor. Kada je Solomon Aš kasnije pitao ispitanike zašto ne veruju svojim očima, neki su odgovarali da su mislili da ne vide dobro, kada svi ostali odgovaraju drugačije, a neki su znali da ostali odgovaraju pogrešno, ali su se plašili socijalne odmazde i odgovorali su kao i većina.
Konformizam je promena ponašanja i uverenja prema grupi kao posledica stvarnog ili zamišljenog pritiska grupe. Eksperiment sa konformizmom iz 1951. godine je jedna je od čuvenih potvrda činjenice da je teško odoleti pritisku grupe. Takođe, ukazao je na veoma veliki uticaj mase i koliko je teško prosečnom pojedincu da se izdvoji i suprotstavi većini.
