Znaš kakav je miris vina, i koji je buke medovine: sasvim svejedno je da li će kroz tvoju bešiku proći sto ili hiljadu amfora - ti si kao vinska natega. Vrlo dobro znaš kakav ukus imaju ostrige i riba: tvoja sklonost ka uživanjima nije ti ostavila za buduće godine ništa što još nisi okusio. Pa ipak su to sve same stvari od kojih se nerado otkidaš. Šta ima još sem toga što bi te bolelo ako ti se oduzme? Prijatelji? A znaš li da budeš prijatelj? Domovina? Da li je tako ceniš da bi zbog nje makar malo kasnije ručao? Sunce? Pa ti bi ga ugasio da to možeš, jer šta si ikada uradio da bi bio dostojan da te sunce greje? Priznaj da te ni kurija, ni forum, ni ljubav prema prirodi ne zadržavaju tako da ne možeš umreti: nerado ostavljaš gradsku pijacu, na kojoj ništa nisi ostavio. Plašiš se smrti: a kako je samo prezireš među svojim šampinjonima! Želiš da živiš: a da li znaš da živiš? Plašiš se da umreš - pa šta? Zar taj tvoj život nije smrt? Kad je jednom prilikom Gaj Cezar išao Latinskom cestom, pa ga neko od zarobljenika kome je seda brada dopirala do grudi zamolio da umre, ovaj je rekao: "Pa zar sada živiš?" To isto treba odgovoriti onima koji bi u smrti tražili olakšanje i pomoć: plašiš se da umreš? A da li sada živiš? "Ali ja hoću da živim", kazaće neko, "jer radim mnogo šta što je pošteno i dobro: nerado ostavljam dužnosti života, koje ispunjavam verno i odano." Šta? Zar ti ne znaš da je jedna od dužnosti i ta da moraš umreti? Nikakvu dužnost nećeš ostaviti, jer ne postoji određeni broj dužnosti koji moraš da ispuniš. Nema života koji ne bi bio kratak: jer ako ih uporediš sa trajanjem sveta, onda su kratki i životi Nestora i Satije, koja je naredila da se na njen nadgrobni spomenik napiše da je živela devedeset i devet godina. Vidiš jednu staricu koja se ponosi dugim vekom: ko bi mogao da je podnese da joj je pošlo za rukom da doživi i napuni stotu godinu? Sa životom je kao sa igrom na pozornici: nije važno koliko dugo igra traje, već da li je dobra! Sasvim je svejedno na kom ćeš mestu prestati da živiš. Prestani gde god želiš, samo na sve stavi dobar završetak. Ostaj mi zdravo!

Iz dela Pisma Luciliju