Telenovele se sa umetničkog aspekta svrstavaju u područje filmskog kiča ili šunda. U njima su često prikazane osnovne ljudske situacije i problemi koji se mogu dešavati bilo gde i u bilo kojoj porodici u svetu. Neke telenovele su samo bled, anemičan surogat modernih bajki. Tu je i misterija oko rađanja, zamena dece, lažni identitet, prerušavanja, najčudnija vraćanja u život. Misterija i čudo često menjaju život njihovih junaka.
Telenovele odlikuje neopterećujući sadržaj pun stereotipa o ljubavi, prevari, ljubomori, odnosima muškarca i žene, odnosima i konfliktima u koje su uključene dve ili tri porodice. One često kreiraju idealizovan, imaginaran svet u kome se prepliću svetlo i tama, suze i smeh, intrige i spletke, strast i romantika. Likovi imaju naglašene stereotipne osobine i dele se na "crne" i "bele", odnosno dobre i zle. Emocije su čiste i jasne: ljubav, mržnja, sujeta, zavist, dobrota, plemenitost. Telenovele su predvidljive, nude srećan kraj i ostvarenje snova. U njima uvek na kraju beda postiže bogatstvo, dobro pobeđuje zlo, pravda nepravdu, ljubav mržnju.
Danas su telenovele u našem društvu postale idealno populističko ogledalo koje transformiše lik, uloge i namere čoveka, željnog da makar za tren budu neko drugi. One zadovoljavaju prividnu žudnju čoveka za lakoćom življenja i na izvestan način postaju "lek" za osećanje straha i strepnje koje vlada u našem društvu.
Zadovoljavanjem osnovnih emocija svojim sadržajem, telenovele skreću pažnju sa bitnijih životnih problema, pred kojima je čovek često nemoćan, na probleme i život imaginarnih likova. Savremenom čoveku postaje fizički i psihički lakše da živi u "sajber prostoru" telenovela gde može da realizuje svoje snove i fantazije. Pobeda i uspeh, njegovog lika iz telenovele, donosi mu kompenzacijsko zadovoljstvo kroz iluziju da se radi o njemu i njegovom životu.
Napetost koja postoji između velikih zahteva ili sve češće "normalnih" zahteva sa jedne strane i stvarnosti koja gotovo ništa ne pruža sa druge strane, ostvaruje se u nekoj vrsti gledalačke katalepsije. Tako telenovele u našem društvu postaju fiktivni način bekstva od života. A ustvari čovek ostaje samo grubo zatvoren između sna i života.
