Čamotinja je najteža kada ne može da se opravda lenjošću. Čamotinja velikih napora je najgora.
Životna čamotinja nije neka bolest koju čovek navuče jer nema šta da radi pa se zbog toga dosađuje. Ona je mnogo ozbiljnija. Ona je naime osećaj da nije vredno truda raditi bilo šta. A ako se osećamo tako, osećamo utoliko veću čamotinju ukoliko imamo više posla.
Koliko često samo podižem svoju praznu glavu sa računovodstvene knjige! Bilo bi bolje da sam besposlen i da nemam ništa da radim, ništa što moram da uradim, jer od te čamotinje bih imao makar mrvicu zadovoljstva, koliko god bila realna. U mom trenutnom stanju životne čamotinje nema mira, nema uzvišenosti, nema ugodnosti u neugodnosti: osećam neizmeran umor od svega što sam radio, ne latentni umor od onoga što neću uraditi.
Iz knjige Knjiga nespokoja
