Jedini pokret u snu bilo je otvaranje prozora, jer su vukovi, potpuno mirno i bez ijednog pokreta sedeli na granama drveta, desno i levo od stabla i posmatrali me. Izgledalo je kao da su svu svoju pažnju usmerili na mene. Mislim da je to bio moj prvi anksiozni san. Mora da sam tada imao tri ili četiri, najviše pet godina. Otada, pa sve do moje jedanaeste ili dvanaeste godine, uvek sam imao strah da ću nešto strašno videti u snu.
Tu je priložio i crtež stabla s vukovima, koji potvrđuje njegov opis. Analiza tog sna iznela je sledeći materijal na svetlo dana.
Ovaj san je uvek dovodio u vezu sa sećanjem kako se u tom periodu detinjstva užasno plašio slike vuka koja se nalazila u jednoj knjizi s bajkama. Njegova starija i daleko nadmoćnija sestra znala je da ga zadirkuje tako što bi uvek našla neki izgovor da mu pokaže upravo tu sliku, na šta bi on prestravljeno počinjao da vrišti. Na toj slici vuk je stajao uspravno, sa iskoračenom jednom nogom, ispruženih šapa i načuljenih ušiju. Misli da je ta slika bila ilustracija za bajku "Crvenkapa".
Zbog čega su vukovi beli? To ga je podsetilo na ovce, koje su u velikim krdima držali blizu imanja. Otac ga je povremeno vodio sa sobom da obiđu ta stada i on se posle toga uvek osećao vrlo ponosnim i srećnim. Kasnije - na osnovu prikupljenih podataka to je lako moglo biti pred pojavu sna - među ovcama je zavladala neka zaraza. Otac je pozvao jednog Pasterovog učenika koji je vakcinisao životinje, ali one su posle vakcinacije stradale još više nego ranije.
Kako su vukovi dospeli na drvo? Tu mu je pala na pamet jedna priča koju je čuo od dede. Ne seća se da li je to bilo pre ili posle sna, ali njen sadržaj odlučno govori u prilog prve mogućnosti. Priča glasi: Neki krojač je sedeo u svojoj sobi i radio, kad li se otvori prozor i jedan vuk uskoči unutra. Krojač ga udari svojim metrom, ispravi se, zgrabi ga za rep i iščupa ga, te on prestrašeno uteče. Malo kasnije, krete krojač u šumu i najednom spazi kako mu se približava čopor vukova, pa pobeže na jedno drvo. Vukovi se najpre zbuniše, ali onaj sakati, koji je bio s njima i koji je hteo da se osveti, predloži da se popnu jedan na drugog, dok poslednji ne dohvati krojača. On sam - jedan moćan starkelja - biće osnova piramide. Vukovi učiniše tako, ali krojač prepoznade posetioca koga je kaznio i naglo poviče kao i onda: "Zgrabite sivoga za rep!" Ovo podsećanje prestravi bezrepog vuka i on pobeže, a ostali popadaše.
Iz dela Čovek vuk
