Pouzdan i nepouzdan je čovek ne samo po onom, što čini nego i po onom, što hoće.
Budalama nije učitelj reč, nego nesreća.
Rđavo je povoditi se za zločestima, ali je zlo i to: ne hteti povoditi se za dobrima.
Sramotno je truditi se mnogo oko tuđih stvari, a ne poznavati svojih.
Bolje je prijateljstvo jednoga razumnoga nego svih nerazumnih.
Lepa je u svemu prava mera: prekomernost i nedostatak ne mile mi se.
Telesna lepota je nešto životinjsko, ako razum nije za njom.
U sreći je lako naći prijatelja, u nesreći pak najteže od svega.
Ako ne razumeš nečije pohvale, smatraj, da ti laska.
Niti dobar govor zamračuje rđavo delo, niti se dobro delo zatire klevetnim govorom.
Najbolje je za čoveka, da provodi život što više u dobrom raspoloženju, a što manje u zlovolji. A tako bi moglo biti, kada ne bi tražio naslade svoje u prolaznim stvarima.
Zaboravljanje vlastitih mana rađa drskost.
Hrabrost slabi udarce sudbine.
Ljudi traže sebi zdravlje od bogova molitvama, a ne znaju, da imaju vlast nad njim u sebi samima; ali kako neumerenošću svojom rade protiv njega, postaju po požudama svojima sami izdajnici svog zdravlja.
Mudrom čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.
Dužnosti prema državi valja od svih ostalih smatrati kao najvažnije, kako bi se ona upravljala dobro. Ne treba boriti se protiv pravičnosti niti sebi samome pribavljati moć protiv opšteg dobra. Jer dobro upravljana država je najveća sreća, i u tome se sve drugo nalazi. Ako je ona zdrava, sve je zdravo; ako pak ona propada, sve propada.
Iz dela Niko Majnarić, Atomisti Leukip i Demokrit
