Mirča Elijade - Zašto bih ja voleo samo po naredbi neba, trešnje ili jorgovana?
Dok iznosim činjenice koje su se davno odigrale, više se ne plašim proleća. Dogodilo se bolno razbristravanje, objašnjenja koja su ugušila tihi bunt. Sada očekujem proleće s onom muževnom nostalgijom koju podaruju prebrođene krize, s tihom i umerenom tugom koja se prosejava u samoći. Sada znam da ono što me je nekad uznemiravalo nije bilo proleće, već nešto drugo. Nisam se ja uplašio tih bujica koje su se razlile u krvi i potrošile se, iznurujući me, već ona nova duša koja se dala predvideti.
Mihail Ljermontov - A ipak živiš - iz radoznalosti: očekuješ nešto novo...
Prelazim u pameti svu svoju prošlost i nehotice sebe pitam: Zašto sam živio? Radi kojeg cilja sam se rodio?... A po svoj prilici, on je postojao i po svoj prilici bilo mi je namijenjeno nešto veliko zato što u duši svojoj osjećam neizmjernu snagu... Ali ja nisam pogodio tu namjenu: zanijeli su me mamci praznih i nezahvalnih strasti; iz njihove vatre izašao sam tvrd i hladan kao željezo, ali sam zauvijek izgubio žar plemenitih težnji - najljepši cvijet života. Koliko li sam puta od tada igrao ulogu sjekire u rukama sudbine! Kao oruđe smrtne kazne padao sam na glave osuđenika često bez mržnje, ali uvijek bez sažaljenja...
Onore de Balzak - Ljubav joj je objašnjavala večnost
U svojoj tridesetoj godini Evgenija nije još znala ni za kakvu sreću u životu. Njeno bledo i žalosno detinjstvo proteklo je kraj majke, čije je prezreno, vređano srce večito patilo. Rastavljajući se radosno sa životom, ova je majka žalila svoju kćer što ima da živi, i ostavila joj je u duši laku grižu savesti i večitu tugu. Prva i jedina ljubav donela je Evgeniji melanholiju. Pošto je nekoliko dana imala pred očima svoga rođaka, ona mu je poklonila svoje srce za vreme poljupca koji je kradom primila i vratila; on je zatim otišao stavljajući između nje i sebe čitav jedan svet. Ova ljubav, koju je njen otac prokleo, gotovo je oterala njenu majku u grob i pričinila joj je samo tugu pomešanu sa slabim nadama.
Rejmond Karver - Šta se desilo sa tom ljubavlju?
“Šta iko od nas stvarno zna o ljubavi?“ rekao je Mel. “Meni se čini da smo tek početnici u ljubavi. Kažemo da volimo jedni druge i to je istina, ne sumnjam u to. Volim Teri, i Teri voli mene, i vi isto volite jedno drugo. Znate o kojoj ljubavi govorim. O čulnoj ljubavi, tom impulsu koji vas vodi ka nekome ko je poseban, kao i o ljubavi prema biću druge osobe, njenoj ili njegovoj suštini, takoreći.
Gi de Mopasan - Kad cijelog života radiš, dođe ti jedan čas kad spaziš da si i nešto drugo mogao učiniti, i tada žališ
Godinama smo teško živjeli, gospodine. Posao je bio slab, i nismo imali novaca za izlete. A zatim smo se odvikli od toga. Druge stvari ti se miješaju u glavi; u trgovini više misliš na blagajnu nego na udvaranje. Malo-pomalo smo starjeli, a da to nismo ni opazili, kao mirni ljudi koji više uopće ne misle na ljubav. Ništa toliko ne želiš kao ono što si opazio da ti nedostaje.
Nikolaj Berđajev - Svaki altruizam je u suštini maskirani utilitarizam, on je religija ljudske dobrobiti
Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.
Sigmund Frojd - Ljubav nije sposobna samo za jednu, nego za tri opreke
Slučaj ljubavi i mržnje stječe osobit interes zahvaljujući okolnosti da se protivi uvrštenju u našu shemu nagona. Čovjek ne mora sumnjati u najprisniji odnos između tih dvaju osjećajnih suprotnosti i seksualnog života, ali se mora naravno protiviti tome da ljubav shvati otprilike kao jedan poseban parcijalni nagon seksualnosti u istom smislu kao i neki drugi. U ljubavi bi se radije htjelo vidjeti izraz cjelokupne seksualne težnje, no time ništa ne razjašnjavamo i ne znamo kako treba shvatiti materijalnu opreku te težnje.
Mit o srodnim dušama - mit o androginu
Postoje mnoge teorije o srodnim dušama. Stari Grci su imali mitološko objašnjenje o njihovom nastanku. Njihov mit o srodnim dušama je poznat i kao mit o androginu (od grčke reči andros, što znači muškarac i gyné, što znači žena). U dijalogu Gozba ili Simpozij Platon prikazuje učesnike, istorijske ličnosti dok u veselom terevenčenju govore o ljubavi. Poznati grčki komediograf Aristofan predstavlja mit o srodnim dušama.
Pol Elijar - Moja večita Gala
Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)
Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.
Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija
Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.
Visente Blanko Ibanjes - Ljubav koju si pustio da ode, daleko je, tako je daleko, ma kako je jurili nikad je ne bismo dostigli
- Kad bi ti samo htjela! Kad bi mi dozvolila da odem za tobom, pa i kao sluga.
I uhvati je za ruku, stiskajući je strastveno, uvlačeći prste pod rukav i milujući joj ruku ispod rukava.
- Uzalud! - odgovori ona sa hladnim potsmijehom. - Ti si za mene mrtav. Moje se tijelo ne budi na tvoj dodir, ne osjeća ga.
