Artnit

Nedelja, 14 Januar 2024 17:14

Karl Jaspers - Ljudi se uzalud teše mišlju da se njihov život nastavlja u sećanju drugih Istaknut

Dizajn korica knjige Mala škola filozofskog mišljenja Dizajn korica knjige Mala škola filozofskog mišljenja

Smrt voljenog čoveka, nestajanje njegovog telesnog prisustva, taj neprolazni bol koji prati ono “nikad više“, može da se, isto kao i vrhunski trenuci u životu, pretvori u svest o večnom prisustvu.

Ljudi se uzalud teše mišlju da se njihov život nastavlja u sećanju drugih, u životu njihove porodice, u njihovim neprolaznim delima, u slavi koja se proteže kroz mnogo vekova. Sve ima kraj; ne samo ja sam i drugi ljudi; kraj imaju i čovečanstvo i sva njegova dela. Sve tone u zaborav i biva kao da nikad nije postojalo.

Uzalud se teše oni koji ne veruju u obećanje Vaskrsenja. Vera u Vaskrsenje kaže: smrt je stvarna. Kraj čoveka to je njegov leš i raspadanje beživotnog tela. Ne ostaje ništa. Ako besmrtnost postoji, onda čovek mora ponovo da se rodi u svojoj telesnosti. A to će se desiti. Činom Božje sile mrtvi će opet ustati i Bog će ih, zajedno s onima koje vole, vratiti u život. Na dan Strašnog suda on će sve mrtve podići iz njihovih grobova. Onome ko ne veruje u telesno vaskrsenje, takva svest o biću ne može ništa da znači.

Ali potreba za večnim životom nije besmislena. U nama postoji nešto za šta ne možemo da verujemo da može da se uništi. Osvetljavanje tog nečeg jeste zadatak filozofije.

Na početku ovog razmišljanja stoji razlikovanje: nagon za što dužim trajanjem u vremenu pripada životu; volja za večnošću nešto je sasvim drugo. Tu večnost mogu da mislim samo na način na koji mislim vreme.

Iz knjige Mala škola filozofskog mišljenja

Pročitano 325 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Karl Jaspers - Ljudi se uzalud teše mišlju da se njihov život nastavlja u sećanju drugih