Prava građanina su ostala isključivo u formalno-političkoj sferi i nisu preneta na ekonomski plan, gde je takozvana sloboda rada u kapitalističkom sistemu predstavljala samo obično izrugivanje nad realnom slobodom čoveka. Pokazalo se da je sloboda samo odbrana prava silnoga i da je bez zaštite ostavila slaboga. To je jedan od paradoksa slobode u socijalnom životu. Pokazalo se da je sloboda - sloboda za sebe a ropstvo za druge. Ali, slobodu istinski voli ne onaj koji je želi samo za sebe i svoje, nego onaj koji je isto tako želi za drugoga i druge. Sloboda je postala zaštitnica prava privilegovane manjine, zaštitnica kapitalističke svojine i vlasti novca. Ogromne mase radnika nisu upoznale slobodu. Pozivanje na biračko pravo za parlament nije ništa do izrugivanje nad bednim položajem i ropstvom ogromne mase ljudi. Sloboda je stvorila velike nejednakosti. I nju su prestali da vole onoga trenutka kada su mase postale svesne svoga prava na najdostojniji i najaktivniji život. U formalnim demokratijama sloboda je postala prepreka za socijalne promene u društvu. I poželeli su diktaturu kako bi radikalno reformisali društvo. Dinamička sloboda nije formalna sloboda izbora, dinamička sloboda pretpostavlja već učinjen izbor istine.
Iz dela Sudbina čoveka u savremenom svetu
