Društvo
Zlatno doba u antičkoj grčkoj predstavi
Zlatno doba (starogrčki chrýseon génos) je izraz koji potiče iz grčke mitologije i obično označava period u dalekoj prošlosti kada je neka zajednica ili celo čovečanstvo živelo u blagostanju i sreći. Izraz Zlatno doba se često koristi i za označavanje određenog perioda u razvoju neke države, pokreta ili umetničke forme.
Mit o četiri godišnja doba
Mit o tome kako su nastala četiri godišnja doba je povezan sa Demetrom, grčkom mitološkom boginjom žetve. Ona je blagoslovila zemlju i starala se da svi imaju veliku žetvu. Međutim, da li će berba biti dobra ili ne, u velikoj meri je zavisilo od njenog raspoloženja. Nakon pretrpljenog najvećeg bola u njenom životu, otmice lepe kćerke Persefone nastala su četiri godišnja doba. Ovim mitom stari Grci su objašnjavali promenu godišnjih doba, večni ciklus smrti i ponovnog rađanja prirode.
Danajski dar - Ne veruj Danajcima (Grcima) ni kad darove nose
Latinska izreka Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes potiče iz priče o drvenom trojanskom konju, koga su Grci dali Trojancima u spevu Eneida rimskog pesnika Vergilija. Ova izreka se često prevodi: Plašim se Danajaca (Grka) i kad darove nose ili u skraćenom obliku Pazi se danajskih darova. Danas se ova izreka koristi kada se ukazuje na opasnost koja se krije ispod nečije preterane ljubaznosti i darežljivosti i često upozorava ljude da ne veruju slepo drugima. Fraza danajski dar koristi se da označi poklon koji donosi zlu sreću ili poklon sa izdajničkim namerama.
Teogonija - mit o stvaranju sveta
Starogrčki pesnik Hesiod je krajem VIII veka pre nove ere napisao Teogoniju (od grčke reči teogonija, što znači "generacija bogova"), spev koji opisuje postanak bogova i sveta. Ona predstavlja prvu grčku mitološku sintezu. Za stare Grke ovo je bio odgovor na najosnovnije pitanje postojanja. Kao i kod svih grčkih mitova, tako je i priča o stvaranju sveta obavijena fantazijom i čudom.
Demijurg - graditelj sveta
Demijurg je pojam grčkog porekla koji potiče od grčkih reči demos, što znači narod i ergos što znači rad. Prvobitno značenje ovog pojma se odnosilo na majstora koji obavlja usluge, služi narodu, odnosno uopšteno graditelj ili neimar. Tako se pojam demijurg najčešće upotrebljava kao sinonim za tvorca, graditelja sveta.
Pala mu je sekira u med
Izraz pala mu je sekira u med se odnosi na iznenadnu i neočekivanu sreću, pogodan događaj koji ide na ruku. Umesto sekire u ovaj izraz se često u narodu dodaje kašika što slabi slikovitost izraza. Za nešto lepo što nam se desilo danas se, ponekad kaže da nam je pala kašika u med i ovaj izraz nema značenje istovetno sa osnovnim značenjem.
Elijas Kaneti - Masa, kao ogromna, divlja, nabrekla od sokova i vrela životinja, ključa u svima nama
Takozvanu životnu borbu - ništa manje nego i zbog gladi i ljubavi - mi vodimo i zato da bismo zatrli masu u sebi. Ona u izvesnim okolnostima postaje toliko snažna da primorava pojedinca na nesebične postupke, ili čak na postupke koji su protiv njegovog interesa. "Čovečanstvo" je već odavno postojalo pre no što je ponovo pronađeno, i razvodnjeno, u vidu mase.
Hleba i igara - hleba i cirkusa
Latinski izraz Panem et circenses, koji se često prevodi kao hleba i igara ili hleba i cirkusa je popularna metafora za metode kojima vlast skreće pažnju ljudima sa značajnijih stvari, tako što im nudi zadovoljenje potrebe za hranom i zabavom. Ovaj izraz se odnosi i na bilo koji građanski ili vladin entitet ili bilo koju situaciju u kojoj mase rado prihvataju kratkoročna rešenja kako bi ublažile svoje nezadovoljstvo.
Svako je kovač svoje sreće - Svaki čovek je arhitekta svoje sudbine
Jedna od najpopularnijih latinskih izreka je Faber est suae quisque fortunae koja se često prevodi kao Svako je kovač svoje sreće ili Svaki čovek je arhitekta svoje sudbine. Prema antičkim svedočanstvima bogati rimski državnik u doba srednje Rimske Republike Apije Klaudije Ceko je sastavio i zbirku stihovanih izreka (Sententiae), koje su pružale praktične savete o mudrom i moralnom životu, a među njima je navodno bila i ova izreka.
Odžačar - simbol sreće i bogatstva
Odžačar je uvek povezivan sa domom, ognjištem i porodičnom srećom i tako je postao simbol dobrog zdravlja, prosperiteta i sreće. Na nekim čestitkama iz XIX i XX veka prikazani su simboli sreće, koji često uključuju odžačara zajedno sa raznim simbolima, kao što su detelina sa četiri lista, ružičasta svinja, vreća novca, potkovica. Dodir odžačara se i danas smatra sigurnim znakom da će se nešto lepo dogoditi.
Društvo