Društvo
Karl Poper - Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji
Prvu verziju svog poznatog dela Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji britanski filozof austrijskog porekla Karl Poper je dovršio 1942. i do 1943. uradio i dalje revizije. Objavljeno je 1945. godine na engleskom jeziku pod naslovom The Open Society and Its Enemies i odmah je doživelo puni uspeh. Ovo delo je beskompromisna odbrana liberalne demokratije i moćan napad na teorijsku osnovu totalitarizma.
Noćna mora - uznemirujući san
Noćne more su živo realistični, uznemirujući snovi u kojima čovek doživljava stravične događaje uz osećaj straha, a ponekad i teskobe, žalosti ili očaja. One se najčešće javljaju sa fazom naglih pokreta očiju (REM), kada se najviše sanja. Zato što periodi REM spavanja postaju sve duži kako odmiče noć, noćne more se doživljavaju najčešće u ranim jutarnjim satima. Pretpostavlja se da je narodna predstava o mori veoma stara, zato što se nalazi kod svih slovenskih, ali i mnogih drugih naroda.
Sigmund Frojd - Pismo Vilhelmu Flisu, uticajnom prijatelju i ličnom lekaru
"Najdraži prijatelju, tvoja pohvala je nektar i ambrozija za mene zato što odlično znam kako ti je teško da mi je uputiš - ne, da budem precizniji, koliko iskreno misliš kada mi je upućuješ. Od tada sam malo šta uradio, zaokupljen uzdržavanjem; druga skica neuroze straha koju sam, međutim, dao Brojeru. Gospođica Elizabet fon N. se u međuvremenu verila.
Frina - hetera zapanjujućeg izgleda
Frina je bila čuvena hetera (kurtizana) koja je živela u Grčkoj u IV veku pre nove ere. Pravo ime joj je bilo Mnesareta (prisećajući se vrline), ali zbog žućkaste boje kože je dobila nadimak Phryne (žaba). Ona je privukla pažnju i brojnih starogrčkih umetnika i smatra se da je bila model za neka od najpoznatijih dela antičke umetnosti.
Simbolika šume
Šuma je jedan od onih velikih simbola koji su uvek bili prisutni u mitovima, legendama, književnosti, filmovima i drugim, ako ne i svim kreativnim poduhvatima čovečanstva. U mnogim kulturama šuma je posvećena bogu ili obožavanju predaka, mesto gde se daju ponude i vrše inicijacijski rituali. Simbol šuma je povezan sa magijom koja može biti opasna, ali i mesto prilika i transformacije. Psiholozi su je tumačili kao izraz nesvesnih procesa u umu, a putovanje u šumu kao metaforično putovanje u um.
Monteskije - Svaki narod ima svoju nauku, po kojoj podešava svoju politiku
“Evo knjiga iz oblasti nauke, ili, bolje reći, iz oblasti okultnog neznanja; takve su one knjige koje sadrže neku vrstu čarolije; one su odvratne po mišljenju većine ljudi, a žalosne po mome mišljenju. Takve su i knjige iz oblasti sudske astrologije“. - “Šta kažete, oče? Knjige iz oblasti sudske astrologije!“ brzo i vatreno odgovorih ja.
Efekat posmatrača - difuzija odgovornosti
Godine 1964. zastrašujuće ubistvo dvadesetosmogodišnje Njujorčanke Kiti Đenoveze, koja je izbodena na ulici dok je sa prozora tu stravičnu scenu posmatralo njenih 38 komšija, podstaklo je psihologe da pokušaju da objasne zašto joj niko nije pritekao u pomoć. Slučaj Kiti Đenoveze je značajan za socijalnu psihologiju jer su nakon njega usledila istraživanja efekta posmatrača i istovremeno označava početak drugačijeg razmišljanja o društvenim grupama i mogućim opasnostima.
Urlih Gregor i Eno Patalas - O filmu Građanin Kejn Orsona Velsa
Isto onako malo kao i struktura celog filma, drže se pojedinačne epizode zakona uobičajene filmske dramaturgije. Ne pričaju se priče, već se prenose sećanja. Pri tome se prožimaju anegdota i komentar. Slika sećanja je tendenciozno obojena. Vels rukuje sredstvima filmske retorike majstorstvom koje nikada ranije ni kasnije nije dostignuto: dugi vremenski odseci se eliptički opisuju, slika ironično kontrastira tekstu ili jedan kadar sledećem, komplikovani događaji se obuhvataju metaforama.
Dejvid Parkinson - Neorealistički reditelj Vitorio de Sika
Scenarije za filmove drugog velikog neorealističkog reditelja, popularnog Vitorija de Sike (Vittorio De Sica, 1901-1974), pisao je sam Cavatini, mada se ni ovi filmovi nisu strogo pridržavali njegovih osnovnih načela, što bi se moglo reći i za većinu neoralističkih filmova. Najbliži njihovom ispunjenju bio je film Čistači cipela (Sciuscià /Ragazzi/, 1946), spontana pesimistična priča o iskvarenoj nevinosti u Rimu pod nacističkom okupacijom.
Kentauri - napola ljudi, napola konji
Kentauri su u grčkim mitovima fantastična bića, napola ljudi, napola konji. Moguće je da su u početku Kentaurima smatrani Tesalijci koji su stalno jahali konje, a kasnije se ta metafora pretvorila u mit. Homer ih spominje kao divlje pleme u Tesaliji i zapadnoj Arkadiji i naziva više zverima nego ljudima.