Društvo
Dejvid Parkinson - Neorealistički reditelj Vitorio de Sika
Scenarije za filmove drugog velikog neorealističkog reditelja, popularnog Vitorija de Sike (Vittorio De Sica, 1901-1974), pisao je sam Cavatini, mada se ni ovi filmovi nisu strogo pridržavali njegovih osnovnih načela, što bi se moglo reći i za većinu neoralističkih filmova. Najbliži njihovom ispunjenju bio je film Čistači cipela (Sciuscià /Ragazzi/, 1946), spontana pesimistična priča o iskvarenoj nevinosti u Rimu pod nacističkom okupacijom.
Kentauri - napola ljudi, napola konji
Kentauri su u grčkim mitovima fantastična bića, napola ljudi, napola konji. Moguće je da su u početku Kentaurima smatrani Tesalijci koji su stalno jahali konje, a kasnije se ta metafora pretvorila u mit. Homer ih spominje kao divlje pleme u Tesaliji i zapadnoj Arkadiji i naziva više zverima nego ljudima.
Seneka - Otići ću sa svedočanstvom da sam voleo dobru savest i blagorodne težnje, i da ničiju slobodu nisam sobom ograničio, a najmanje svoju
“Ja ću približavanje smrti dočekati istim licem kakvim je posmatram i kod drugih. Ja ću se pokoravati naporima, ma koliki oni bili, i telo podupirati duhom. Ja ću bogatstvo, imao ga ili ne imao, jednako prezirati, ni žalosniji ako ono negde drugde bude nagomilano, ni srčaniji ako ono oko mene bude sjalo. Ja neću da se uzbuđujem ni kad sreća dolazi ni kad odlazi. Ja ću sve zemlje posmatrati kao da pripadaju meni, a moje kao da pripadaju svima.
Ana Frojd - Projekcija malog deteta
Projekcija je slična potiskivanju i po tome što nije vezana za određene situacije straha. Ona nastaje usled realnog straha, straha od Nad-Ja i straha od nagona. Engleski psihoanalitičari tvrde da se već u prvim mesecima čovekovog života, pre svih potiskivanja, mogu pojaviti projekcije prvih agresivnih pobuda, i da one mogu odlučno uticati na formiranje dečje slike sveta i na ličnost deteta.
Hana Arent - Isus Hrist je rečima i delom učio samo jednome - činjenju dobra
Isus je rečima i delom učio samo jednome - činjenju dobra. A dobro je očigledno sklono skrivanju, ono izbegava da ga iko vidi i čuje. Hrišćansko neprijateljstvo prema domenu javnosti, kao i sklonost hrišćana, barem onih ranih, da žive što dalje od domena javnosti, može se razumeti i kao samorazumljiva posledica toga što su se posvetili dobrim delima, čak i nezavisno od toga koja su verovanja i očekivanja gajili.
Legenda o potopu - Nojeva barka
Legenda o potopu, poznata i kao Nojeva barka nalazi se u okviru Starog zaveta, u Knjizi postanja. U ovom delu Biblije, fokus je na stvaranju sveta, na Bogu kao tvorcu svega živog, ljudskoj sudbini i poreklu, kao i na čovekovom odnosu naspram Dobra i Zla. Knjiga Postanja u drugom delu govori o Božjim praocima, izabranom narodu, Izraelcima i o prvim ljudima koje je Bog spasao i sa kojim počinje spasavanje čitavog sveta.
Biti između Scile i Haribde - proći Scilu i Haribdu
Biti između Scile i Haribde je izraz koji potiče iz grčke mitologije i ilustruje bezizlaznost situacije to jest da se između dva zla mora izabrati jedno. Opasnost plovidbe između hridi sa Scilom i vira sa Haribdom istaknuta je u Homerovom epu Odiseja i dala je povod izreci Incidit in Scyllam qui vult vitare Charybdim, što u prevodu sa latinskog jezika znači naleti na Scilu, ko hoće izbeći Haribdu. Izraz između Scile i Haribde se zadržao do danas i označava položaj kada opasnost preti i s jedne i s druge strane, kada se dospeva sa zla na gore. Sličan je i izraz prolaziti kroz Scilu i Haribdu, sa značenjem nailaziti na velike opasnosti, kao i proći Scilu i Haribdu, to jest savladati velike teškoće.
Pitijina proročanstva - Pitijin odgovor
Glavna proročica Pitija u Apolonovom hramu u Delfima bila je jedna od prvih zabeleženih po kojoj su sve druge nosile to ime. Pišući o Proročištu u Delfima Plutarh govori da je Pitija bila jedna od Sibila i zvala se Libisa, a bila je kći Zevsa i najade Lamije. Smatralo se da tokom proročkog transa na njihova usta govori Apolon lično. Njihove odgovore koji su se sastojali od nerazumljivih, nepovezanih i zagonetnih reči su saopštavali Apolonovi sveštenici pošto bi ih preveli u stih. Poznate su po svojim zagonetnim odgovorima, a njihovo ime je utkano u izraz Pitijin odgovor, koji znači nejasan, dvosmislen, nerazumljiv, neodređen, tajanstven, zagonetan odgovor.
Lorens van der Post - Iz Ji đinga je Karl Gustav Jung crpio nadahnuće
Jezero je jedna od najupečatljivijih slika sveobuhvatne celosti u malom. Makrokosmičko more, mikrokosmički obujmljeno zemljom, time je učinjeno dostupnim izvorištem hrane za život i duh čoveka. Ono reflektuje i usisava u svoje dubine, pa time i u srce zemlje, sve što njegova suprotnost, nebo, oličava svojom svetlošću i visinom, postajući tako nekom vrstom posrednika između dvaju oprečnih polova i suprotstavljenih aspekata stvarnosti: mračnog, zemaljskog načela, i načela svetlog, božanskog neba, kao i svih vrednosti koje ta načela podrazumevaju.
Utisak stvarnosti kod gledaoca tokom gledanja filma
Često je isticano da ono što karakteriše film, za razliku od ostalih načina predstavljanja, jeste utisak stvarnosti pri gledanju filmova. Taj utisak stvarnosti, čiji je mitski primer užas kojim su bili obuzeti prvi gledaoci Limijerevog filma Ulazak voza u stanicu (1895), bio je središnja tačka razmišljanja i rasprava o filmu, koja su nastojala da definišu njegovu specifičnost (u odnosu na slikarstvo i fotografiju...), kao i tehničke i psihološke temelje tog utiska stvarnosti i analiziraju posledice do kojih on dovodi u ponašanju gledalaca tokom gledanja filma.
Društvo