Artnit

Društvo

Isto onako malo kao i struktura celog filma, drže se pojedinačne epizode zakona uobičajene filmske dramaturgije. Ne pričaju se priče, već se prenose sećanja. Pri tome se prožimaju anegdota i komentar. Slika sećanja je tendenciozno obojena. Vels rukuje sredstvima filmske retorike majstorstvom koje nikada ranije ni kasnije nije dostignuto: dugi vremenski odseci se eliptički opisuju, slika ironično kontrastira tekstu ili jedan kadar sledećem, komplikovani događaji se obuhvataju metaforama.

Scenarije za filmove drugog velikog neorealističkog reditelja, popularnog Vitorija de Sike (Vittorio De Sica, 1901-1974), pisao je sam Cavatini, mada se ni ovi filmovi nisu strogo pridržavali njegovih osnovnih načela, što bi se moglo reći i za većinu neoralističkih filmova. Najbliži njihovom ispunjenju bio je film Čistači cipela (Sciuscià /Ragazzi/, 1946), spontana pesimistična priča o iskvarenoj nevinosti u Rimu pod nacističkom okupacijom.

Četvrtak, 16 Juli 2020 10:14

Kentauri - napola ljudi, napola konji

Kentauri su u grčkim mitovima fantastična bića, napola ljudi, napola konji. Moguće je da su u početku Kentaurima smatrani Tesalijci koji su stalno jahali konje, a kasnije se ta metafora pretvorila u mit. Homer ih spominje kao divlje pleme u Tesaliji i zapadnoj Arkadiji i naziva više zverima nego ljudima.

“Ja ću približavanje smrti dočekati istim licem kakvim je posmatram i kod drugih. Ja ću se pokoravati naporima, ma koliki oni bili, i telo podupirati duhom. Ja ću bogatstvo, imao ga ili ne imao, jednako prezirati, ni žalosniji ako ono negde drugde bude nagomilano, ni srčaniji ako ono oko mene bude sjalo. Ja neću da se uzbuđujem ni kad sreća dolazi ni kad odlazi. Ja ću sve zemlje posmatrati kao da pripadaju meni, a moje kao da pripadaju svima.

Utorak, 07 Juli 2020 10:07

Ana Frojd - Projekcija malog deteta

Projekcija je slična potiskivanju i po tome što nije vezana za određene situacije straha. Ona nastaje usled realnog straha, straha od Nad-Ja i straha od nagona. Engleski psihoanalitičari tvrde da se već u prvim mesecima čovekovog života, pre svih potiskivanja, mogu pojaviti projekcije prvih agresivnih pobuda, i da one mogu odlučno uticati na formiranje dečje slike sveta i na ličnost deteta.

Isus je rečima i delom učio samo jednome - činjenju dobra. A dobro je očigledno sklono skrivanju, ono izbegava da ga iko vidi i čuje. Hrišćansko neprijateljstvo prema domenu javnosti, kao i sklonost hrišćana, barem onih ranih, da žive što dalje od domena javnosti, može se razumeti i kao samorazumljiva posledica toga što su se posvetili dobrim delima, čak i nezavisno od toga koja su verovanja i očekivanja gajili.

Četvrtak, 02 Juli 2020 10:37

Legenda o potopu - Nojeva barka

Legenda o potopu, poznata i kao Nojeva barka nalazi se u okviru Starog zaveta, u Knjizi postanja. U ovom delu Biblije, fokus je na stvaranju sveta, na Bogu kao tvorcu svega živog, ljudskoj sudbini i poreklu, kao i na čovekovom odnosu naspram Dobra i Zla. Knjiga Postanja u drugom delu govori o Božjim praocima, izabranom narodu, Izraelcima i o prvim ljudima koje je Bog spasao i sa kojim počinje spasavanje čitavog sveta.

Biti između Scile i Haribde je izraz koji potiče iz grčke mitologije i ilustruje bezizlaznost situacije to jest da se između dva zla mora izabrati jedno. Opasnost plovidbe između hridi sa Scilom i vira sa Haribdom istaknuta je u Homerovom epu Odiseja i dala je povod izreci Incidit in Scyllam qui vult vitare Charybdim, što u prevodu sa latinskog jezika znači naleti na Scilu, ko hoće izbeći Haribdu. Izraz između Scile i Haribde se zadržao do danas i označava položaj kada opasnost preti i s jedne i s druge strane, kada se dospeva sa zla na gore. Sličan je i izraz prolaziti kroz Scilu i Haribdu, sa značenjem nailaziti na velike opasnosti, kao i proći Scilu i Haribdu, to jest savladati velike teškoće.

Glavna proročica Pitija u Apolonovom hramu u Delfima bila je jedna od prvih zabeleženih po kojoj su sve druge nosile to ime. Pišući o Proročištu u Delfima Plutarh govori da je Pitija bila jedna od Sibila i zvala se Libisa, a bila je kći Zevsa i najade Lamije. Smatralo se da tokom proročkog transa na njihova usta govori Apolon lično. Njihove odgovore koji su se sastojali od nerazumljivih, nepovezanih i zagonetnih reči su saopštavali Apolonovi sveštenici pošto bi ih preveli u stih. Poznate su po svojim zagonetnim odgovorima, a njihovo ime je utkano u izraz Pitijin odgovor, koji znači nejasan, dvosmislen, nerazumljiv, neodređen, tajanstven, zagonetan odgovor.

Jezero je jedna od najupečatljivijih slika sveobuhvatne celosti u malom. Makrokosmičko more, mikrokosmički obujmljeno zemljom, time je učinjeno dostupnim izvorištem hrane za život i duh čoveka. Ono reflektuje i usisava u svoje dubine, pa time i u srce zemlje, sve što njegova suprotnost, nebo, oličava svojom svetlošću i visinom, postajući tako nekom vrstom posrednika između dvaju oprečnih polova i suprotstavljenih aspekata stvarnosti: mračnog, zemaljskog načela, i načela svetlog, božanskog neba, kao i svih vrednosti koje ta načela podrazumevaju.

Vi ste ovde: Home Društvo