Društvo
Nikolaj Berđajev - Demokratije se održavaju pre svega pomoću propagande i retorike političara
Tajna vlasti, tajna potčinjavanja ljudi nosiocima vlasti, dosad nije u potpunosti odgonetnuta. Zašto se veliki broj ljudi, kod kojih preovlađuju fizičke sile, slaže sa potčinjavanjem jednom čoveku ili grupici ljudi, ako su oni nosioci vlasti? Čak obični policajac izaziva drugačiji osećaj od prostog smrtnika u civilu. Kako u drevna vremena tako i danas, ljudi su skloni da misle da postoji miropomazanje vlasti. Ovde se, naravno, održava ostatak drevnog ropstva čoveka, koje nije u potpunosti savladano ni u demokratijama.
Luj Ferdinand Selin - “U jednoj pokošenoj zemlji arčenje je fatalno...“
Ne bih želeo da vam ovde držim lekciju, dajem časove iz pedanterije, ne, ne, ne, to nije u mome stilu... Ali, konačno, onima koji ne znaju ipak treba reći ono što ja mislim... A sem toga možda će vas i zanimati... Sada, evo onog šta je u suštini: kada se jedna zemlja, makar se našla toliko propala, toliko šuplja, toliko osirotela, toliko osakaćena, koja je na kraju neke velike nesreće, užasnih zaraza... ratova, boginja, velike bede i nevolje, tifusa, kolere, itd... reši da se šepuri, ona daje znak narodu, glasno trubeći na sve strane, da bi se ovaj pokrenuo, otkačio... Dovodi ga u trans, opsenjuje ga, uzbuđuje...
Štefan Cvajg - Tragedija Fridriha Ničea je monodrama
Tragedija Fridriha Ničea je monodrama: nikakav drugi lik ona ne postavlja na kratku scenu njegovog života do njega samog. U svim činovima, koji se obrušavaju kao lavine, taj usamljeni borac stoji sam, niko mu ne prilazi, niko mu se ne protivi, nijedna žena ne ublažava nežnim prisustvom napetu atmosferu.
Fridrih Niče - I da li je tada život podnošljiviji?
(Lajpcig) nedelja, 5. novembar 1865.
Draga moja mama i Lizbet,
(...) Ponovo smo u koloseku uobičajenih poslova, razmišljanja, dugotrajnog samomučenja, oporavka; koliko mi je sada važan svaki dan i koliko puno odluka mora da se donese u malim moždanim komorama! Da li vi zaista lako podnosite svo to protivrečno postojanje, gde ništa nije jasno, osim toga da je sve nejasno? Meni to uvek izgleda kao da vi u šali prolazite kroz to. Ili se varam? Koliko ste samo srećne ukoliko sam u pravu!
Andre Malro - “Ko može da ubije besmrtnost?“
Zapad je individualizam, individualizam koji je istovremeno i raspeće i atomski reaktor. Video sam svojevremeno nelagodnost budista pred raspećem, ono: “Zašto obožavaju pogubljenog?“, i dvostruki stav Indije prema mašinama: Gandijeve preslice su se okretale po kućama naspram reaktora pretećih kao poslednja Šivina inkarnacija. Indija se prilagođava Hristu kao jednom od bogova i u njemu vidi avatar (avatar znači silazak, ovaploćenje...). Upečatljiv naglasak nije na Hristu.
Luis Bunjuel - Postoji nešto za čime žalim: to što neću znati šta se događa posle mene
Na izmaku života, dok čekam svoj ropac, često razmišljam o tome kako da se poslednji put našalim. Pozvaću svoje stare prijatelje, ubeđene ateiste kao što sam i sam. Ucveljeni, zauzeće svoja mesta oko mog kreveta. Stići će sveštenik koga sam ja pozvao. Na veliko zgražavanje prijatelja, ja ću se ispovediti, moliti za oproštaj svih svojih grehova i primiti poslednju pričest. Okrenuću se na bok i umreti.
Da li čovek u takvim trenucima još ima snage da se šali?
Karl Jaspers - Ljudi se uzalud teše mišlju da se njihov život nastavlja u sećanju drugih
Smrt voljenog čoveka, nestajanje njegovog telesnog prisustva, taj neprolazni bol koji prati ono “nikad više“, može da se, isto kao i vrhunski trenuci u životu, pretvori u svest o večnom prisustvu.
Ljudi se uzalud teše mišlju da se njihov život nastavlja u sećanju drugih, u životu njihove porodice, u njihovim neprolaznim delima, u slavi koja se proteže kroz mnogo vekova. Sve ima kraj; ne samo ja sam i drugi ljudi; kraj imaju i čovečanstvo i sva njegova dela. Sve tone u zaborav i biva kao da nikad nije postojalo.
Ežen Jonesko - Dole političari!
Zašto je svet dat na upravljanje političarima? Zašto se upravljanje svetom ne može poveriti naučnicima, moralistima? Naučnici postaju sluge političara, tih žilavih primitivaca, rade sve što političari zažele u ime zastarelih i prilično sumnjivih ideja: državnih razloga, nacionalizama, pseudorevolucije i pseudonaprednosti. Ali političari raznih imperijalizama, hegemonija ne samo da usporavaju evoluciju i napredak, već ugrožavaju čovekov život, čovekov opstanak i njegov identitet.
Seneka - Ti sve činiš radi uživanja, a ja ništa
“Pretvaraš se, kažeš mi, kao da ne razumeš ono što kažem. Ja, ipak, tvrdim da niko ne može prijatno živeti ako u isti mah i pošteno ne živi. Ali to ne može biti slučaj kod nemih životinja, ni kod onih koji svoje dobro odmeravaju prema jelima. Jasno i otvoreno posvedočujem da život koji ja smatram za prijatan nikome ne može pasti u deo bez vrline.“
Seren Kjerkegor - Vera i sumnja
Vera je suprotnost sumnje. Vera i sumnja nisu dve vrste saznanja, odredljive u međusobnoj povezanosti, jer ni jedna ni druga nisu činovi saznanja, već među sobom suprotstavljene strasti. Vera je čulo za postajanje, a sumnja je protest protiv svakog zaključka, koji želi prevazići neposredno čulno opažanje i neposredno saznanje.