Edvard Munk - Krik
Slika Krik pripada seriji slika Friz života, kategoriji pod nazivom Nemir. To je najpoznatija slika norveškog slikara ekspresionizma Edvarda Munka. Postoje četiri verzije ove slike nastale između 1893. i 1910. godine. Razlike između verzija nisu velike. Dve verzije Krika, ulje na platnu i pastel, se nalaze u Muzeju Munk u Oslu, jedno ulje na platnu u Norveškom nacionalnom muzeju, a samo jedan pastel je u privatnoj kolekciji.
Simbolika svrake
Svraka je ptica koja se često sreće u naseljima gde su i ljudi. Prepoznatljiva je po dugom repu i izrazito crno-belom perju. Ova upečatljivo crno-bela ptica se vezuje uz razna sujeverna tumačenja i verovanja i o njoj su napisane mnoge pesme i priče. U raznim kulturama svraka ima različita i veoma živopisna simbolična značenja.
Život u nekulturi
Kultura je u procesu tranzicije u srpskom društvu jako marginalizovana. Suočeni smo sa duhovnim i materijalnim osiromašenjem društva i međuljudskih odnosa. Usklik ''Kulturo, eve me!'' zaista možda i najbolje sažima stanje našeg društvenog miljea i kulture. Društvo je preplavljeno šundom i kičem, nameće se stil života u kome se bahatost, površnost i pohlepa promovišu kao poželjni obrasci ponašanja. Sistem vrednosti u društvu je poremećen i devastiran i to se najviše preslikava na životnu filozofiju mladih kojima dominiraju hedonizam i želja da bez mnogo truda postignu uspeh i zarade veliki novac.
Ratan nameštaj za svež i prirodan izgled doma
Ratan nameštaj je sve više prisutan u enterijeru i eksterijeru savremenog doma. On se uklapa u svaki prostor i stil uređenja doma, funkcionalan je i lako se održava. Nijanse ratana su mnogobrojne od svetlo beličasto-žućkaste, preko svetlo sivkastih nijansi do sivkasto-braonkaste ili potpuno braon boje. Ratan može da se oboji u skoro svaku boju, pri čemu dobija sasvim novu vizuelnu dimenziju.
Likovnost u scenografiji
Uređenje prostora u kome se sluša muzika uvek stvara jak efekat na slušaoce. Oblikovanje prostora za scenografiju obuhvata i likovnost (kolorističko rešenje) scenografije. Dobra scenografija je zato jedna od polaznih tačaka za potpuni doživljaj muzike.
Analiza narodne epske pesme Dioba Jakšića
Dioba Jakšića je kratka, lirski intonirana narodna epska pesma pokosovskog ciklusa koja pleni svojom lepotom. U središtu pesme je porodični sukob koji se rešava na ličnom planu. U celoj pesmi se oseća težnja narodnog pesnika da spoji u jedinstvenu celinu mitsko i ljudsko.