Artnit

Elementarno zdravlje. Telo je sazdano za jedan vek. Čvrste kosti pune srži, čvornovati mišići, prava medveđa snaga: ležeći na podu, mladi Tolstoj može da podigne uvis teškog vojnika. Elastične tetive: bez zaleta preskače lako u gimnastici preko najvišeg konopca, pliva kao riba, jaše kao kozak, kosi kao seljak - to gvozdeno telo poznaje umor samo u intelektualnom radu.

Objavljeno u Pero
Petak, 08 Novembar 2019 11:13

Paolo Trubetskoj - Lav Tolstoj jaše Deliru

Potomak drevne porodice prinčeva Trubetskoja, vajar Paolo Trubetskoj je savršen predstavnik kosmopolitskog društva u Evropi pre Prvog svetskog rata. Rođen u Italiji, gde je kasnije i umro, posvetio je svoj život skulpturi. Godine 1898. zamolio je Lava Nikolajeviča Tolstoja, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih ruskih pisaca u drugoj polovini XIX veka, da pozira za konjanički portret, statuetu Lav Tolstoj jaše Deliru, koju je izvajao 1899. godine. Danas se ova statueta nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Objavljeno u Razglednica
Nedelja, 08 April 2018 10:41

Vaskrsenje

Poslednji roman Lava Nikolajeviča Tolstoja Vaskrsenje ili Uskrsnuće (Воскресение) je originalno objavljen 1899. godine. Zbog eksplicitnog iznošenja svojih religijskih i političkih stavova izazvao je reakciju Ruske pravoslavne crkve koja ga je izopštila. Bio je cenzurisan zato što su naturalistički prikazani razni oblici društvene patologije i u svom integralnom izdanju objavljen tek 1934. godine. U svetu je ovaj roman postao najčitanija i najprodavanija od svih knjiga za Tolstojevog života.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 30 Juli 2017 10:53

Lav Nikolajevič Tolstoj i konji

Konji su odigrali važnu ulogu u životu Lava Nikolajeviča Tolstoja. Na njegovom imanju Jasna Poljana uvek je bilo konja, kako radnih, tako i jahačkih. On je mnogo voleo konje i jahao ih je celog života, što mu je pomoglo u borbi sa dosadom i stvorilo osećanje spajanja sa prirodom. Konju je pridavao ljudske osobine, i to one koje je sam veoma cenio: smirenje, empatiju i nesebično služenje ljudima. Njegova poznata priča Kholstomer, u prevodu sa ruskog jezika Platnomer napisana je sa stanovišta konja.

Objavljeno u Urbane životinje

Obuze me jeza. Da, smrt. Ona će doći, evo nje, a ne bi trebalo da je bude. Da mi je zbilja predstojala smrt, ja ne bih osećao ono što sam osećao. Tada bih se bojao. A sada se nisam bojao, nego sam video i osećao da se smrt bliži; ali, u isto vreme sam osećao i da nje ne bi trebalo još da bude. Celo moje biće osećalo je potrebu i pravo na život, a ujedno i na smrt, kojom se to završava. I to unutrašnje rastrzanje bilo je strašno. Pokušah da odagnam od sebe ovaj strah. Naiđoh na bakren svećnjak sa nagorelom svećom i zapalih je. Crven plamen sveće i njena veličina, nešto manja od svećnjaka, podsećali su me na isto. U životu nema ničega, postoji samo smrt, a nje ne bi trebalo da bude.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 26 Septembar 2016 13:13

Ivan Kramskoj - Portret Lava Tolstoja

Ruski slikar i likovni kritičar Ivan Kramskoj postigao je veliki uspeh u portretnoj umetnosti. U 1870-1880-im godinama naslikao je neke od svojih najboljih slika, uključujući seriju portreta istaknutih ljudi tog vremena, značajnih ruskih pisaca, naučnika, umetnika i javnih ličnosti. Portret Lava Tolstoja koji je naslikao 1873. godine se smatra za jedan od najboljih portreta ovog pisca. Ovaj portret se danas nalazi u Državnoj Tretjakov galeriji u Moskvi.

Objavljeno u Paleta

Jedna od najpoznatijih rečenica u književnosti je "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način", kojom Lav Nikolajevič Tolstoj počinje roman Ana Karenjina, koji se smatra za jedan od najvećih romana. Uvodna rečenica je napisana u sadašnjem vremenu, u kontrastu sa prošlim vremenom koje se koristi u romanu, i tako označena kao filozofsko saopštenje samog Tolstoja.

Objavljeno u Pero

I opet je s tim tokom uspomena u njegovoj duši proticao drugi tok uspomena - kako se razvijala i napredovala njegova bolest. I ukoliko se više vraćao unazad, utoliko je bilo više života. Više je bilo i dobra u životu, i više je bilo i samog života. I jedno i drugo slivalo se skupa.

Objavljeno u Pero

"Muzika vele, utiče na dušu, uzvišava je. Budalaština! To nije istina! Ona utiče, strahovito utiče, to ja već znam, ali ni malo ne uzvišava dušu. Niti ona uzvišava niti ponižava dušu, ona razdražuje dušu! Kako da vam to kažem! Muzika me nagoni da zaboravim sebe, svoje istinsko stanje; ona me prenosi u nekako drugo, tuđe stanje; pod uticajem muzike meni se čini da osećam ono što u stvari ne osećam, da razumem ono što ne razumem, da mogu ono što ne mogu.

Objavljeno u Pero

Aleksej Tolstoj je sočan, bogat, izvrstan slikar svakidašnjice. Njegovo plemićko Zavolžje ni do sada ne prestaje da interesuje čitaoce. Već odavno nema starih lipa, a tamo gde su se sačuvale - teče drugi, nov život. Lepa književnost koja nam je ostala o tim lipama ogromna je. O plemićkim imanjima i svakodnevnom životu na njima pisali su najbolji klasici. Ali Tolstoj je znao da tome doda nešto svoje, originalno.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Uređenje doma Prikazivanje članaka po tagu Lav Nikolajevič Tolstoj