Artnit

Četvrtak, 09 Maj 2013 20:23

Četinarske žive ograde Istaknut

U vrtovima i dvorištima se često koriste četinari za žive ograde. Četinari različitih formi, boja i oblika su pogodni za međusobno kombinovanje, kao i za kombinovanje sa drugim biljnim vrstama. Ove žive ograde dugo ukrašavaju eksterijer doma, a veoma su skromnih zahteva.

Četinari imaju mnogobrojne prednosti nad ostalim biljnim vrstama. Oni su uglavnom zimzeleni i otporni na mraz, pa svoju dekorativnost ne gube ni tokom hladnih, zimskih meseci. Odlično podnose orezivanje, pa se od njih mogu, orezivanjem, praviti najrazličitiji oblici živih ograda.

Za žive ograde se najčešće koriste četinarske vrste i to: tuje, pačempresi i tise.

Četinarske vrste pružaju mogućnosti kombinovanja boja i mogućnost podizanja visokih živih zidova. Kod nešto viših živih ograda, mogu se koristiti razne vrste tuja nižeg rasta, dok za visoke žive ograde koriste se sve vrste tuja i pačempresa visokog rasta.

Izborom nekih varijeteta četinara mogu se formirati i jako niske, skoro patuljaste žive ograde. Za niske žive ograde, takozvane bordure, visine od 30 do 50 santimetara, mogu se koristiti sve patuljaste forme četinara.

Četinari se u principu mogu saditi tokom celog perioda mirovanja vegetacije, što znači od kasne jeseni do ranog proleća, a jedini uslov je da zemlja ne bude smrznuta, a temperatura iznad 3 stepena. Kontejnerske biljke se mogu saditi tokom cele godine. Po mišljenju većine i odrasli četinari se mogu saditi preko cele godine, ali samo uz stalnu negu, đubrenje i zalivanje. Za sadnice koje nisu odgajene u saksijama uglavnom se preporučuje jesenje i prolećno sađenje.

Za živu ogradu treba odabrati vrstu četinara zavisno od visine, brzine rasta, ali i formi, a u skladu sa željenim dizajniranjem vrta ili dvorišta. Izabrane sadnice moraju biti zdrave i lepo razvijene.

Pre sađenja, biljke treba rasporediti na željeno mesto, posebno ako se radi o grubom sađenju. Prilikom raspoređivanja sadnica treba da se vodi računa o broju. Za formiranje manjih grupa uvek se ide na neparan broj 3,5,7..., kako bi se dobio što zanimljiviji vizuelni efekat.

Za četinarske žive ograde biljke se sade na određenom rastojanju da bi kasnije formirale lepu, gustu ogradu. Ove ograde se sade jednoredno pravolinijski. Gustina biljaka zavisi od izbora vrste četinara i željenih krajnjih efekata. Kod formiranja niskih živih ograda (pregrada) razmak između biljaka je od 30 do 50 santimetara u zavisnosti od vrste četinara. Kod srednjih i visokih živih ograda taj razmak je od 50 do 80 santimetara, a kod visokih zidova i do 1 metra.

Veličina jama za sađenje sadnica četinara treba da bude od 75 do 80 santimetara, a 20 santimetara dublja od vrha busena biljke. Zemlja kojom se zatrpava biljka treba da bude rastresita sa dodatkom nekog od organskih đubriva. Po završenom sađenju biljke treba dobro zaliti, što je obično od 25 do 30 litara vode po biljci.

Pored zalivanja u toku vegetacije treba primenjivati i ostale agrotehničke mere, kao što su obrada zemljišta oko biljaka, uklanjanje korova, đubrenje i zaštita stabala od štetočina i bolesti.

Pročitano 5092 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Uređenje doma Četinarske žive ograde