Artnit

Čuveni slikar i učitelj Leonarda da Vinčija Andrea del Verokio oko 1470. godine završava svoju čuvenu bronzanu statuu Puta sa delfinom, koja se često naziva i Dečak sa krilima. Statua se nalazila u dvorištu palate Vekio u Firenci, a 1959. godine smeštena je u njen muzej, i na njeno mesto je stavljena kopija.

Pred zakonom stoji vratar. K ovom vrataru dolazi čovek sa sela i moli da ga uvede u zakon. Ali vratar mu reče da ga sada ne može pustiti unutra. Čovek razmišlja pa pita da li će kasnije smeti da uđe. "Moguće je", veli vratar "ali sada ne". Pošto su vratnice zakona kao i uvek otvorene, a vratar se sklanja unutra, čovek se saginje da kroz vratnice pogleda unutra. Kad to opazi vratar, nasmeje se i kaže: "Ako te toliko privlači, a ti pokušaj da uđeš i pored moje zabrane. Ali upamti: ja sam moćan, a ja sam samo najniži vratar. No kraj ovih dvorana redom stoje vratari, sve moćniji od drugoga. Čak ni ja ne mogu da podnesem izgled trećega".

Grčki filozof Platon ističe značaj muzike za stabilnost društva i države. Pojam muzike izvodi iz etičkog principa, a to pretpostavlja da muzika teži ostvarenju etičkog ideala. Platon je odnos prema muzici odredio u svojim delima, a posebno u Državi i Zakonima.

Albatrosi su najveće morske ptice, a spadaju među najveće ptice letačice. Naseljavaju severne i južne oblasti mora i okeana, Južni okean i severni deo Tihog okeana. Koristeći se najdužim krilima u prirodi, dugim i do tri i po metra, albatrosi jedre stotine kilometara ne zamahujući.

Pesmu Veče na školju Aleksa Šantić je objavio 1904. godine u Brankovom kolu (Sremski Karlovci), a zatim je unosi u sve svoje kasnije zbirke pesama (1908, 1911,1918), menjajući pojedine stihove i reči. Kasniji izdavači, pesama Alekse Šantića, kao i sastavljači antologija srpske lirike, unosili su uvek ovu pesmu smatrajući je za jednu od njegovih najboljih pesama. Ova pesma spada u najbolje pesme pisane na srpskom jeziku.

Guzmanija ili plameni štit, kako se često zove zbog svojih jarkih boja je veoma zanimljiva sobna biljka. Njeni listovi, baktreje živih boja unose vedrinu i osvetljavaju svaki prostor. Posađena u saksiji ili na komadu drveta postaje neobičan detalj u enterijeru doma.

A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu. Tako je radio neko vreme i troškario se, bogami, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako izveštio u pisanju nadgrobnih slova da je Jovu malo ko i tražio. Prihodi mu se stoga užasno umanjiše, i on se najzad, tužna srca, uveri da nema ništa bez državne službe.

Hamletov stric, Klaudije je snažan i složen lik u drami Hamlet. Vilijam Šekspir ga ne prikazuje kao običnog negativnog junaka, tipičnog zločinca iz tragedije osvete. Lik Klaudija svojom upečatljivošću doprinosi veličini glavnog lika, danskog kraljevića Hamleta. Od početka do kraja drame on je moćan neprijatelj, dostojan protivnik Hamleta.

Drumovi su ishod izopačavanja želje i potrebe za pokretljivošću u zahtev za privatnim kolima. Same škole izopačavaju prirodnu sklonost razvoju i učenju u zahtev za podukom. Potražnja fabrički proizvedene zrelosti znači kudikamo veće odricanje od samozačete aktivnosti negoli potražnja proizvedenih dobara. Škole nisu samo desno od drumova i kola; smeštene su u blizini krajnje tačke spektra ustanova, gde je mesto pravim ludnicama. Čak i prozvođači smrti ubijaju samo tela. Škola dovodi mnoge do neke vrste duhovnog samoubistva, jer prisiljava ljude na odricanje od odgovornosti za sopstveni razvoj.

Neoklasicistički francuski slikar Antoan Žan Gro bio je jedan od glavnih slikara mita Napoleona Bonaparte. Njegov prvi portret Napoleon na mostu kod Arkole iz 1796. godine prikazuje velikog generala kako predvodi svoje trupe u bici kod Arkole u severnoj Italiji. Slika se danas nalazi u Versajskoj palati u Versaju.