Labud živi na jezerima, rekama i potocima. Sve češće može da se vidi i u gradovima. U zimskim mesecima dolazi do ušća reka na moru, pa se može videti i uz obalu.
Telo labuda je dužine od 1,4 do 1,6 m i veoma izduženo što mu daje stabilnost na vodi. Labud može da teži i do 15 kg. Njegova glava je okrugla, kljun nazubljen. Vrat je dug, savitljiv i često ga drži izvijen u luk. Dug vrat mu omogućava da zagnjuri dublje u vodu i lovi ribu.
Mužjaci i ženke su veoma slični. Mužjak je malo krupniji od ženke, a polovi se ne razlikuju ni bojom ni oblikom.
Labudovi imaju izrazito jako perje koje je na donjoj strani tela paperjasto i veoma gusto, dok je na vratu baršunasto. Perje je potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, a bela varijanta može ponekad da ima crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova, i imaju bele vrhove krila i crvene kljunove.
Raspon krila labuda može da bude do 2 m. Labud ima vrlo snažne mišiće za letenje, i može da preleti i više od 1000 km do svojih gnezdišta. Veoma brzo leti, i do 70 km/h. Pošto je veoma težak, mora da ima 15 do 20 m praznog prostora na vodi, da bi uzleteo.
Noge labuda su kratke, snažne i imaju razvijene plivaće kožice. Zbog položaja nogu koje su prilagođenije plivanju labud hoda gegajući se levo-desno i deluje prilično nespretno.
Labudovi su aktivni danju i većinu vremena provode u vodi. Zimi se okupljaju u jata od po 100 i više primeraka. Tokom leta, u jatima se okupljaju samo labudovi koji se ne gnezde.
Glas koji labud ispušta liči na glasno šuštanje i takozvano siktanje. U toku leta se ne oglašava, ali pera na krilima proizvode jedinstveni zvuk koji im služi umesto oglašavanja, da bi se jato održalo na okupu.
Labudovi su monogamni. Žive u parovima dugi niz godina i veoma su pažljivi partneri. Polnu zrelost dostižu sa 3 godine. Par labudova uspostavlja i brani svoju teritoriju u periodu gnežđenja, u martu ili aprilu.
Par labudova gradi gnezdo oko 10 dana na skrovitom mestu na obali, u blizini vode od vodenog bilja, trske, granja, a oblaže ga mekim biljem i paperjem. Mužjak donosi materijal za gnezdo, a ženka ga slaže i oblikuje. Prečnik gnezda je od 1 do 2 m, a visina 60 do 80 cm, ali može da bude i do 4 m ako je gnezdo na vodi. Jedan par drži isto gnezdo više godina ako nije uznemiravan, a po potrebi ga nadograđuje.
Ženka snese 5 do 8 bledozelenih jaja u razmaku od 48 časova. Dok su sveža jaja su zatupljena sa oba kraja i prevučena krečnom skramom. Sa odmicanjem perioda inkubacije, jaja postaju izgrebana i dobijaju smeđe tufne. Na jajima leži samo ženka, 5 do 6 nedelja, nakon čega se izležu labudići. Labudići su neugledni, sivo-smeđe boje. Tokom prve zime i proleća, oni dobijaju sve više belog perja i počinju da liče na svoje roditelje. Potpuno belo perje dobijaju posle druge godine.
Oba roditelja zajedno brinu o labudićima. Prvih desetak dana starosti labudići se "voze" na leđima ženke, a počinju da lete posle 3 do 4 meseca. Sa roditeljima ostaju do godinu dana, do sledeće sezone parenja, kada se osamostaljuju.
Labudovi se hrane vodenim biljkama, ribom, žabama, insektima, koji žive u blizini voda. Od neprijatelja se uglavnom brane krilima, kojima mogu da zadaju veoma jak udarac.
U divljini labudovi žive oko 20 godina, a u regulisanim uslovima i do 50.
Labudovi spadaju u ugrožene vrste ptica. Sve vrste labudova koje žive u Srbiji su strogo zaštićene životinjske vrste.
