Livadska trepteljka ima vitko i izduženo telo. Duga je 14 do 16 santimetara i teška 15 do 22 grama. Njena glava je zaobljena sa kratkim vratom, a kljun tanak, šiljat, blago zaobljen. Zadnja kandža je izrazito duga, duža od ostatka stražnjih prstiju. Uglavnom je braon boje, sa tamnijim prugama na većini perja. Rep je braon, sa uskim belim bočnim ivicama, a noge bledoružičasto-žute boje.
Ženka pravi gnezdo od trave i drugog biljnog materijala na tlu, obično sakriveno u gustoj vegetaciji, a oblaže ga finijom vegetacijom i dlakama. Ona izleže 2 do 7 jaja, na kojima leži 11 do 15 dana. Ptići se izležu posle 10 do 14 dana i oba roditelja ih hrane. Drugo leglo se može uzgajati dok ptići napuštaju gnezdo nakon kratkog perioda.
Gnezdo livadske trepteljke je često omiljeni izbor za parazitska jaja kukavice. Livadska trepteljka normalno prihvata jaja položena u svoja gnezda. Takođe, ova ptica je važan plen za male sokole i poljske eje.
Livadska trepteljka se uvek hrani na tlu. Dok hoda ona hvata sitne beskičmenjake sa lišća i sa stabljika biljaka. Povremeno hvata insekte u letu, ali nikada ne leti za njima. U toku jeseni i zime se hrani voćnim bobicama i semenkama trave, šaše, rogoza i vresa.
Evropska populacija livadske trepteljke je u blagom opadanju. U Srbiji se livadska trepteljka ne gnezdi, a u toku seobe je redovna i brojna.
