Često se pronalaze primerci ogromne veličine. Ja sam lično video nekoliko njih koje su težile od hiljadu dvesta do hiljadu i po funti, mada ne znam da ijedan navigator tvrdi da je viđao veće od osamsto funti. Izgled im je jedinstven, čak i pomalo odvratan. Njihovi koraci su veoma spori, odmereni i teški, tela izdignuta na oko stopu od zemlje. Imaju dugačak vrat, uzuzetno mršav, uobičajene dužine od osamnaest inča do dve stope, a ja sam ubio jednu kod koje je razdaljina od ramena do vrha glave bila ne manja od tri stope i deset inča. Glava upečatljivo podseća na glavu zmije. Mogu da prežive bez hrane tokom neverovatno dugačkog perioda, poznati su slučajevi kada su neke od njih stavljene u spremište broda gde su ležale po dve godine bez ikakve hrane - a ostale jednako ugojene i, u svakom smislu, u jednako dobrom stanju u kom su bile po isteku tog perioda kao i kada su ih prvobitno tu doneli. Po jednoj osobitosti ove neverovatne životnje imaju sličnosti s jednogrbim kamilama, to će reći pustinjskim kamilama. U korenu vrata one imaju kesu u kojoj nose stalnu zalihu vode. Poznati su slučajevi da je kornjača ubijena nakon što godinu dana nije dobijala ni vodu ni hranu, a da je u njenoj kesi pronađeno čak do tri galona savršeno sveže i pitke vode. Hrane se najčešće divljim peršunom i celerom, zatim prkosom, morskim algama i plodovima kaktusa, pri čemu od ovog poslednjeg izuzetno dobro napreduju, a i velika količina kaktusovih plodova uglavnom se nalazi na obroncima brda uz obale na kojima se mogu naći i same kornjače.

Iz romana Povest Artura Gordona Pima