Orao krstaš je veliki orao dužine 72 do 90 cm, sa rasponom krila 1,8 do 2,16 m i težine 2,45 do 4,55 kg. Odrasli orlovi krstaši imaju snažnu građu, crno-braon perje i bledozlatnu krunu i potiljak. Ramena imaju istaknute bele delove, a rep je sivo-braon boje. Glava je velika, krila su duga i ravna, a jake noge imaju duge, zakrivljene kandže. Ženke su za oko četvrtinu veće od mužjaka. Mladi orlovi krstaši su bleđi sa šarama na trbuhu, krilima i kandžama i imaju istaknute pruge na donjom delu krila i donjem delu tela.

Mužjaci i ženke formiraju monogamne parove sa oko četiri godine, a zatim ostaju zajedno ceo život. Oni prave veliko gnezdo od granja koje oblažu travom i perjem, najčešće na vrhu visokog drveta koje nije okruženo drugim drvećem, tako da je gnezdo vidljivo sa znatnog rastojanja, a mogu neometano posmatrati okruženje. Veoma retko se gnezde na stenama, zemlji ili na električnim stubovima. Svake godine se vraćaju na jedno i na još nekoliko gnezda i vrše popravke po potrebi.

Tokom marta i aprila ženka polaže dva do tri jaja, na kojima leži naizmenično sa mužjakom oko 40 dana. Mladunci napuštaju gnezdo posle 60 do 77 dana, ali ostaju sa roditeljima tokom celog leta, ženka ih hrani dok ne nauče da love, a zatim ih teraju sa svoje teritorije. Polnu zrelost dostižu sa pet do šest godina starosti.

Više od trećine pokušaja gnežđenja orlova krstaša je u potpunosti neuspešno. Po jednom paru prosečno preživljava 1,5 mladunaca, ali ovaj prosek veoma varira u zavisnosti od dostupnosti hrane. Međutim, često samo jedan mladunac preživi i napušta gnezdo, dok ostali uginu pre nego što se potpuno razviju. Najmanji mladunac se obično slabo hrani ili ugine od gladi zbog starijeg jačeg mladunca, koji dobija više pažnje od roditelja.

Orao krstaš ima odličan vid za otkrivanje plena dok pliva, ali takođe može ukrasti ulov drugih ptica, ponekad dobijajući većinu svoje hrane na ovaj način. On obično lovi sam uglavnom male sisare kao što su tekunice, zečevi, hrčci, a ređe gmizavce i male ptice. Zimi se često hrani i strvinom.

Orao krstaš je nekada bio brojan u svom arealu, a danas je ugrožena vrsta ptica, pre svega zbog gubitka staništa, mesta za gnežđenje i staništa svog plena. To su uslovile pre svega, seče šuma i zamiranja pašarenja i intenzivirana poljoprivreda, a ponekad ih lovci truju i ubijaju.