Većina vrsta flamingosa je ružičaste i narandžaste boje, ali neke mogu biti bele, crne ili čak plave. Ružičasta boja dolazi od beta-karotena u rakovima i planktonima koje jedu flamingosi.

Jedan od najboljih načina da flamingosi uštede energiju koja im je potrebna za preživljavanje je stajanje na jednoj nozi. Kada stoji na jednoj nozi flamingo zapravo spava, ali je neobično da je samo polovina flaminga zapravo zaspala, a polovina koja drži nogu i dalje ostaje aktivna. Flamingo se zatim zameni tako da se druga strana može odmoriti, a strana koja je spavala postaje ponovo aktivna.

Flamingosi jedu alge, larve insekata, ali vole i male ljuskare, poput škampa sa tvrdim oklopima. Neke vrste se hrane hranom iz blata pomoću svojih dugih nogu koje koriste da razmute zemljište, a zatim se kljunovima, a ponekad i celom glavom zabijaju u rastresito zemljište i usisavaju i blato i vodu kako bi iz njih filtrirali hranu. Prilikom hranjenja u dubljim vodama, duge noge nekih vrsta flamingosa drže telo na vodi. Fleksibilni vrat može da se okreće u svim pravcima kako bi održao svoj položaj.

U vreme parenja, koje može biti u bilo koje doba godine, flamingosi se nedeljama kočopere ispruženih vratova. Mužjak i ženka zajedno prave gnezdo od blata sa šupljim vrhom, koje je deo velike kolonije gnezda. Oni sede naizmenično na jednom ili dva jajeta oko mesec dana. Ptići koji se izlegnu su sive i bele boje i ne dobijaju ružičastu boju perja sve do svoje druge godine, a njihovi kljunovi su ravni i počinju da se krive dok rastu i stare. Posle oko nedelju dana u gnezdu ptići se pridružuju velikom "dečjem vrtiću", u kojim ih roditelji nalaze i hrane crvenim "mlekom" iz voljke. Za oko jedanaest nedelja ptići mogu da lete, ali su stalno u opasnosti od ptica grabljivica, kao što je na primer orao ribar.

Flamingo obično živi oko 30 godina. Ali, nije neuobičajeno da neki flamingosi dožive i do 50 godina.