Odrasli mužjaci su potpuno crni sa žutim krugom oko oka, i u proleće i leto imaju zlatnožut kljun koji krajem leta počinje da tamni. Za razliku od mužjaka, ženke su tamnobraon, sa tamnim, išaranim prugama na bledoriđim grudima i žućkasto-braon kljunom. Mladunci liče na ženke, ali imaju blede tačke na leđima.
Kos peva sa dobro vidljivog mesta, većinom u sumrak i zoru, a mužjaci su poznati po svojoj melodičnoj pesmi u ranim prolećnim jutarnjim časovima. On ima niz vokalizacija, uključujući i glasni alarmni poziv, i poput frule melodičnu pesmu.
Kosovi obično ostaju sa istim partnerom dok jedan od njih ne ugine. Ženke uglavnom prave gnezdo, iako mužjaci mogu da pomognu sakupljanjem materijala. Gnezdo nalik na vitku šoljicu se pravi od grančica, stabljika, blata i suve trave na drvetu, grmovima ili na tlu. Od marta ženka snese obično četiri do šest plavičastih pegavih jaja, i sedi na njima oko dve nedelje. Nakon izleganja, ptiće hrane oba roditelja dok ne napuste gnezdo nakon dve nedelje. Ali, čak i kada osnaže i izađu iz gnezda, oba roditelja još neko vreme brinu o njima.
Kosovi su nedruštveni i više vole da budu sami nego u velikim grupama. Zato se često mogu videti sami ili u parovima, ali se ponekad grupišu zajedno u područjima gde zri voće.
Mužjaci i ženke kosova su veoma teritorijalne ptice. U prvoj godini života mužjaci stvaraju sopstvenu teritoriju koju će koristiti za hranjenje, kao i za pronalaženje partnerke i parenje. Početkom proleća i do kraja jula, mužjaci brane svoje teritorije od svih drugih kosova. Na kraju sezone parenja teritorija se napušta i mnoge ptice počinju da se hrane izvan svoje teritorije.
Kos se hrani voćem, bobicama, semenkama, glistama, insektima, puževima i paucima. Karakteristično je njegovo aktivno ponašanje tokom hranjenja, kada na primer listove izbacuje u stranu i pažljivo korača na travnjaku dok osluškuje i traži gliste.
