- Deca! Deca! Čim nam pas dođe u kuću, naviknemo se na njega i više ne možemo da ga se otarasimo.

Pedagoško ispitivanje osećanja našeg potomstva rezultiralo je divljom drekom Amira i Renane, usred koje su se malo jasnije razabirale samo reči "tata" i "pas".

- Dobro - rekoh, kupiću vam psa. Kakvog želite?

- Čistokrvnog - odgovori u ime dece najbolja od svih žena. - S pedigreom.

Po tome se moglo zaključiti da se ona o nameravanoj kupovini već konsultovala s našim komšijama, zbog čijih je monstruma sa pedigreom naša okolina postala nesigurna. Odmah sam se prisetio kako me već nedeljama na ulici prate pogledi puni sažaljenja. Majka moje dece nastavila je ovako:

- Neću jednog od onih nezgrapnih telaca koji čitavu kuću okrenu naopako, ni one minijaturne kučiće koji više podsećaju na pacove nego na pse. Osim toga, ne smemo da zaboravimo da mladi psi sve zapišavaju, a da matori pate od astme. Stoga moramo dobro da vodimo računa o pedigreu kad kupujumo psa. Treba nam dobro građen pas koji milozvučno laje i ne diže nepotrebnu buku. Vitke noge, kratka dlaka, jednobojna njuška, i da bude poslušan i da zna šta je red. I nipošto ne sme da bude ženka jer kuje svaki čas imaju teranje. I da ne bude mužjak jer oni stalno jurcaju za kujama. Ukratko, potreban nam je čistokrvan pas sa što više osvojenih nagrada na rodoslovnom stablu.

Iz knjige Priče o životinjama