Pčelarica je duga 27 do 29 cm i teška oko 50 g. Perje na leđima je tamnobraon boje, glava, trbuh i rep su plavo-zeleni, pod vratom je zlatnožuta i ima crnu prugu preko očiju. Kljun je crn i tanak, blago savijen. Srednja repna pera su izdužena. Mlade ptice su bleđe boje i nemaju produžena repna pera.
Početkom maja pčelarica se gnezdi u kolonijama, koje se obrazuju pored reke ili na visokim liticama. Na strmim odsecima kopaju tunele u zemlji, obično duge 1 do 1,5 m, na čijem završetku u loptastom proširenju ženka polaže 5 do 8 kuglastih, belih, glatkih, sjajnih jaja. Mužjak i ženka leže na njima, a posle 20 do 22 dana kada se izlegu ptići iseljavaju se iz gnezda, svakodnevno im donose hranu, ali spavaju napolju.
Skoro ceo dan pčelarica provodi u letu tragajući za hranom koju čine pčele, stršljeni, bumbari, ose, vilinski konjici, buba mare i druge vrste insekata. Pčele hvata u vazduhu, u grupama od nekoliko jedinki, a uhvaćenu pčelu oštrim kljunom stegne i udarom o tvrdu podlogu uklanja žaoku. Hrani se i manjim kičmenjacima, kao što su gušteri i žabe.
Pčelarice su ptice selice. Krajem jula se okupljaju u manja jata. Nakon nekoliko nedelja, od sredine avgusta se sele u Afriku, gde zimuju južno od Sahare.
Pčelarica se nalazi na Međunarodnoj listi zaštićenih vrsta.
