Zimovka je veća od većne vrsta zeba i može da poraste od 14,5 do 16 cm. Glava, vrat, rep i krila su izrazito crni, a leđa su svetlosiva. Od drugih zeba se razlikuje po crvenom perju na grudima i stomaku koje ima samo mužjak da bi privukao ženku. Perje na stomaku ženke i mladunaca je mrkožuto.
Za razliku od drugih vrsta zeba, zimovka ne peva lepo. Njen prodoran, duboki zvižduk dju je osnova tihog, škriputavog pevanja.
Zimovke se veoma često grupišu u parove, a u proleće u manja porodična jata, koja imaju i do 50 jedinki. Većina njih se seli tokom godine, naročito za vreme veoma hladnih zima, kada se sa severa i hladnijih krajeva sele u niže i južnije krajeve.
Gnezdo zimovke najčešće prave od grančica jele i smreke, suvih travki, mahovine i lišajeva, od 1 do 2 m od tla u grmlju, niskom rastinju ili niskim granama smreke ili jele. Pare se u proleće, u aprilu i u maju, a jedan par može da napravi i do tri legla.
Ženka snese 4 do 5 svetloplavih jaja sa tamnocrvenim tačkicama, na kojima leži oko dve nedelje, dok joj mužjak donosi hranu. Kada se izlegnu ptići, prvih dana ih hrani ženka hranom koju donosi mužjak, a kasnije, dok se ne osamostale, za tri nedelje oba roditelja brinu o njima, brane ih od gladnih svraka, kreja i lasica i hrane ih semenkama i insektima.
Odrasle zimovke se uglavnom hrane semenkama mesnatog voća i biljaka, pupoljcima i mladim izbojcima koje nalaze u šumama, šikarama i voćnjacima.
Broj zimovki se danas smanjio zbog nedostatka hrane, upotrebe herbicida i uništavanja staništa. Zato je i lov na njih strogo kontrolisan i dozvoljen samo ako se nikako drugačije ne mogu oterati.
