Vatroglavi kraljić (Regulus ignicapilla) je mala ptica vrapčarka iz porodice carić. Prvi put ga je formalno opisao holandski zoolog Coenraad Jacob Temminck 1820. godine. Latinsko ime Regulus potiče od reči rex, što znači kralj, a odnosi se na karakteristične narandžaste ili žute vence na glavi odrasle ptice. Latinsko ime ove vrste potiče od reči ignis, što znači vatra i capillus, što znači kosa. Delimično je ptica selica, jer se seli sa pticama srednje Evrope koje prezimljavaju na jugu.
Vatroglavi kraljić je mala ptica, duga oko 9 cm, sa rasponom krila od 13 do 16 cm, a teži oko 4 do 7 g. Gornji delovi tela su svetlozelenkaste boje sa bronzanom mrljom na svakom ramenu, a donji delovi beli sa braon-sivim bojama na prsima i boku. Ispod krila ima dve bele pruge, a na vrhu krila crno perje. Noge su braon-crne boje. Na glavi ima upečatljive šare, kod mužjaka je venac na glavi narandžaste, a kod ženke žute boje. Ženka se razlikuje od mužjaka i po srazmerno manjoj veličini i slabijim bojama perja. Mladunci su sivkastih i slabijih boja.
Let vatroglavog kraljića je slab i praćen zujanjem, sa ponekad brzim i okretnim manevrima. Leti sam ili u parovima, a dok skače telo drži u horizontalnom položaju.
Vatroglavi kraljići su monogamni. Tokom perioda parenja mužjak peva, često sa uzdignutim vencem, i šepuri se tako što vrh perja uperi prema ženki. Tokom oko tri nedelje ženka sama pravi gnezdo na granama drveća, a mužjak je prati dok ga pravi. Gnezdo je zatvoreno i često nije na prevelikoj visini, ali je dobro utvrđeno i ima tri sloja sa malim ulazom na vrhu. Gornji sloj obično čine mahovina, grančice, paučina i lišaj, a paučina ponekad učvršćuje grančice oko gnezda. Srednji sloj čini mahovina i perje. Ponekad se gnezde blizu gnezda jastreba, što im omogućava da izbegnu opasnost od predatora, kao što je obični kobac, ili kradljivaca gnezda kao što su kreja i pegavi detlić.
Ženka snese 7 do 12 ružičastih jaja sa slabo primetnim crvenim šarama, na kojima sama leži 14 do 16 dana, dok se ptići ne izlegu, a zatim 8 do 10 dana nakon toga, dok ne postignu zrelost. Mužjak i ženka hrane ptiće u početku sitnim insektima, a od petog dana biljnim vašima i puževim kućicama koje su potrebne za rast kostiju. Nakon dve nedelje hrane ih i velikim moljcima i gusenicama. Ptići postaju polno zreli nakon jedne godine.
Vatroglavi kraljić se skoro isključivo hrani insektima, a ponekad i gusenicama, jajima pauka i insekata. Pre nego što uhvati insekta lebdi. Voli veliki plen i ponekad uzima insekte, koji si zarobljeni u paučini, i pojede samog pauka.
Pošto su teritorijalne ptice vatroglavi kraljići se ponekad sukobljavaju sa žutoglavim kraljićima dok brane teritoriju, ali verovatno njihovo suparništvo nije veliko.
