Vetruška je teška od 150 do 200 g, duga 32 do 35 cm, dok je raspon krila oko 80 cm. Krila su duga, zašiljena na krajevima. Ženke su malo krupnije od mužjaka, a perje im je sivkasto ili braonkasto, na leđima tamnije nego na grudnom delu.
Mladunci su prve jeseni slični ženkama, ali im je perje svetlije boje. Mužjak je živih boja. Glava i rep su mu obično prekriveni perjem plavo-sivih nijansi, i ima široku crnu prugu na kraju repa.
Crna tačka ili pruga ispod očiju, vetruški omogućava da bolje vidi, umanjujući odsjaj sunca. Oglašava se prodornim kliktanjem karakterističnim za sve sokolove.
Kada leti vetruška maše krilima brzo i plitko. Ponekad lebdi "u mestu" i jedri na vetru. Letenje "u mestu'' naročito koristi prilikom lova. Kada lovi osmatra iz vazduha, sa visine od 10 do 20 m, okrenuta prema vetru, tako da joj udara u grudi, pomera samo rep i balansira krilima, a zatim se ustremi na plen. Kada lovi sitne ptice obrušava se ili zaleće na plen kao kobac, i zgrabi ga oštrim kandžama.
Kao pravi soko, vetruška ne pravi gnezdo, već najčešće naseljava prirodne zaklone, litice, račve i šupljine drveta ili preotima gnezda vrana, svraka ili drugih ptica. U gradovima gnezdo može biti fasada zgrade, dalekovodni stub, soliter, a često koristi ispuste na zgradama, gde ili preotme gnezdo od vrana i svraka ili jednostavno polaže jaja na betonu, jer ne ume da prave gnezdo.
Parovi vetruški često ostaju zajedno ceo život. Samo retki mužjaci lutaju od jedne do druge ženke. Sezona parenja počinje u proleće, kada se mužjaci u vazduhu šepure pred ženkama. Neposredno pre parenja par leti zajedno visoko, a zatim naglo ponire ka gnezdu. Od početka udvaranja, pa dok ne snese jaja mužjak ženki stalno donosi hranu na poklon.
Ženka snese 3 do 6 ovalnih braonkastih jaja u razmaku od dan-dva. Posle mesec dana izlegu se ptići prekriveni belim paperjem, koje se posle osam dana zamenjuje sivkastim, gušćim paperjem. Posle dve nedelje javljaju se prva pera, a sa oko četiri nedelje imaju potpuno perje. U početku mužjak lovi plen, dok ženka čuva i hrani ptiće, jer zna da otkine odgovarajuću veličinu zalogaja. Zatim roditelji na smenu odlaze u lov. Sa dvadeset dana ptići počinju da se hrane sami plenom donetim u gnezdo, a sa mesec dana napuštaju gnezdo, ali se ne udaljavaju mnogo od roditelja, jer su još mesec dana zavisni od njih. Ptići postaju polno zreli sledeće godine.
Vetruška se uglavnom hrani sitnim sisarima, naročito glodarima. Insekte lovi i jede u letu, a ponekad lovi i krupniji plen, kao što su tvor i lasica. Vodozemce, reptile, bube i skakavce hvata hodajući i pažljivo osmatrajući i osluškujući, da bi ih pronašla. Kada ulovi više nego što može da pojede, krije višak, ostavljajući ga za dane kada ne bude imala dovoljno hrane.
Vetruška je strogo zaštićena zakonom.
