Postojbina tigrice je skoro cela Australija, izuzev obalskih zona. Živi u velikim i bučnim jatima čija veličina najčešće varira između 20 i nekoliko stotina ptica. Svaka ptica ima svoje mesto u jatu koje prebiva na malom drveću ili žbunju. Ako je uznemireno celo jato poleće, kruži sa iznenadnim nepravilnim pokretima, a zatim sleće na drveće na bezbednom odstojanju. Kao vrapci u evropskim gradovima, tigrice nastanjuju parkove i vrtove širom australijskih gradova.
Tigrica je dobar i jak letač. Leti ravno i veoma brzo poput sokola ili laste. Uživa da šeta po tlu i čeprka pesak ili zemlju. Po tlu se kreće veoma dobro i penje se vešto po granama drveća.
Tigrice su glasne. Veoma su društvene i koriste svoj glas za međusobno komunicaranje.
Osnovna boja tigrice u prirodi je zelena. Glava je žućkasta. Tri crna pera u obliku minđušica su sa obe strane vrata. Krila su prošarana crnim prugama, koje podsećaju na šare tigra. po kojima je ova ptica i dobila ime. Dug rep je plavičasto-zelen. Kljun je svetle rožnate boje, a ispod njega su crne tačke. Pol tigrica se određuje na osnovu boje kože oko nozdrva: kod mužjaka je plave boje, a kod ženki varira od belkaste i ružičaste do braon boje. Prva mutacijska boja tigrica je bila neboplava i javila se spontano u prirodi. Dugogodišnjim gajenjem dobijene su mnoge boje: zelena, žuta, plava, bela, siva. Pored prirodno žute maske na licu odgajene su tigrice sa belom maskom ili bez maske.
Dužina tigrice u prirodi dostiže i do 18 cm, a težina je oko 30 do 40 g.
Tigrice se gnezde u jatima, u šupljim granama živog i trulog drveća. Gnezda dubine najmanje 25 cm imaju uski ulaz, obložena su sažvakanom trulom strugotinom, kao i prašinom. Ženke snesu 5 do 7, a ponekad i do 10 belih jaja. Kada snese drugo jaje ženka počinje da leži na njima i snosi jaja svaki drugi dan. Dok leži na jajima mužjak je hrani. Mladi se izležu posle 18 do 21 dana i ostaju u gnezdu 4 do 5 nedelja. Dve nedelje nakon izletanja iz gnezda roditelji ih uče da se sami hrane i usavršavaju letenje, a zatim se osamostaljuju i napuštaju roditelje.
Tigricu je prvi opisao engleski zoolog i botaničar Džordž Šo 1805. godine. Engleski ornitolog Džon Gold je prvi doneo u Englesku tigricu 1840. godine. Zbog njenog načina hranjenja dao joj je naziv "travnati papagaj". Narednih desetak godina masovno je izvožena iz Australije, pa je australijska vlada bila prinuđena da dekretom zabrani dalji lov i izvoz. Od XX veka tigrica postaje veoma popularan kućni ljubimac. Danas je, uz mačku i psa najzastupljeniji kućni ljubimac na svetu.
