Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Petak, 20 Januar 2017 12:04

Emil Sioran - Strast apsurda

Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd.? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demomnsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni itd. nisu više kadri da upravljaju životom i da mu odrede kraj, kako se život može održati a da ne postane praznina? Samo vezivanjem za apsurd, kroz ljubav apsolutno nepotrebnu, to jest za nešto što ne može poprimiti konzistentnost ali što kroz sopstvenu fikciju može da stimuliše životnu iluziju.

Petak, 20 Januar 2017 11:49

Nega madagaskarske palme

Madagaskarska palma (Pachypodium lamerei), koja je nalik na pravu palmu je sukulent, bliži kaktusima nego palmama, koji se često u hladnijim krajevima gaji kao sobna biljka. Ona je dobar izbor za početnike, jer ima skromne zahteve i njena nega je veoma laka.

Četvrtak, 19 Januar 2017 12:16

Batokljun - trešnjar

Batokljun (Coccothraustes coccothraustes) je ptica pevačica iz porodice zeba, koja je dobila svoje popularno ime po izrazitom krupnom kljunu, čunastog oblika. Poznat je i po imenu trešnjar, jer se veruje da snažnim kljunom može slomiti koštice od trešnje i jesti njihov sadržaj. Rasprostranjen je u Evropi, severnoj Africi, istočnoj Aziji uključujući i severni deo Japana, najčešće u listopadnim šumama u kojima, drveće daje plodove, a može se naći i u zimzelenim šumama ako u blizini postoji izvor vode. Ponekad se viđa i u parkovima, drvoredima, voćnjacima i vrtovima.

Četvrtak, 19 Januar 2017 12:08

Teodor Ruso - Šuma zimi na zalasku sunca

Francuski slikar Teodor Ruso nakon mnogih odbijanja od Pariskog salona, postaje jedna od vodećih figura Barbizonske škole, grupe slikara koja je sredinom XIX veka prikazivala šumu Fontenblo. Tamo je on slikao pejzaže prožete ekološkom obavezom. Masivna slika Šuma zimi na zalasku sunca, čiji se nastanak vezuje za 1846-1847. godinu je ostala nedovršena u vreme njegove smrti, iako je počeo da je slika početkom umetničke karijere, i bez obzira na nagovor francuskog slikara i osnivača Barbizonske škole Žana Fransoa Milea i drugih prijatelja umetnika nije je završio i izložio. Ova slika se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Građevina koju zovu Kolonij zal za vreme carizma bila je oficirski dom, a sada je, mislim, sindikalni klub. Popeo sam se zadnjim stepenicama. Čuo se odnekud posmrtni marš. Ušao sam u jednu odaju. Mermer, pozlata, crveni velur. Tiskanje. Radnici, oficiri Crvene armije, bradati seljaci, i golobradi ljudi i žene svih godina, svih slojeva. Posmrtni marš. Jasno je da svira više orkestara, ne samo jedan. Niko ne razgovara. Koliko sam vremena čekao?

Sreda, 18 Januar 2017 11:52

Pjer Ogist Renoar - Gospođa Renoar

Pjer Ogist Renoar je počeo da vaja skulpture veoma kasno. 1913. godine na nagovor trgovca slikama Ambroaza Volara počeo je da radi na stvarnim kompozicijama. Kako su mu ruke bile skoro u potpunosti paralizovane zbog reumatizma, Volar mu je našao mladog vajara da radi kao njegov pomoćnik. Mladi vajar Ričard Guno je modelovao iz crteža ili slika Renoara, a poznata je njegova bista Gospođa Renoar iz 1916. godine, koja se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Utorak, 17 Januar 2017 11:50

U pepeljari

Ciklus Predeli iz zbirke pesama Kora Vaska Pope, objavljen 1951. godine slika predmete kojima je određen svakodnevni život čoveka kao što su pepeljara, pikavac, sto, čiviluk, zid. Vasko Popa od običnih stvari stvara pesnički kosmos u malom, koji je prožet asocijacijama i mogućnostima isčitavanja. U kratkoj lirskoj pesmi U pepeljari on otvara i proširuje granice poetskog i običnim, prozaičnim predmetima udahnjuje emocionalni i duhovni život.

Utorak, 17 Januar 2017 11:44

Kulturni šok

Kulturni šok nije mit, već predvidljiv fenomen. Svako ko provede više od običnog odmora u inostranstvu mora da prođe kroz njega, a intenzitet sa kojim ga ljudi doživljavaju, međutim zavisi od mnogo faktora. Kulturni šok je česta pojava i iako mogu proći meseci da se razvije, on često utiče na putnike i ljude koji žive daleko od kuće na neočekivane načine. Što su veće razlike između kulture iz koje osoba potiče i kulture kojoj se prilagođava kulturni šok je jači. Ali, ne postoji pravi način da se potpuno spreči kulturni šok, koji osećaju pojedinci u svakom novom društvu.

“Kako mrzim bogataše! Kako ih mrzim! Zar ne nalazite da su strašni?“

“Strašniji nego sirotinja?“ Sećajući se Vederingtonove bolesničke sobe, Valter se čisto postide svoga pitanja.

Ponedeljak, 16 Januar 2017 12:06

Zelendur - verdun

Zelendur (Carduelis chloris) je mala ptica iz porodice zeba slična vrapcu, poznata i po imenu verdun. Po zelenoj boji mužjaka vrsta je dobila ime. Naime, naučno ime khloris, potiče od antičke grčke reči za ovu pticu što znači zeleno, a verde na italijanskom jeziku takođe znači zeleno. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Africi i jugozapadnoj Aziji. Često se može videti u parkovima, baštama, vrtovima, voćnjacima, drvoredima uz gradske saobraćajnice i uz rubove šuma. Na Malti je pripitomljena i gaji se kao kućni ljubimac.

Strana 1 od 366
Vi ste ovde: Home Urbane životinje Stefan Tanasijević