Pitao sam se šta je to u nama pa smo svi proklete budale. Zašto ljudi, umesto što troše vreme na idiotizme, ne prošetaju i razgledaju okolinu? Ovaj ribnjak, na primer - i sve ono što je u njemu. Daždevnjake, vodene puževe, vodene bube, tularce, pijavice i bog zna koliko drugih stvari koje se mogu videti mikroskopom. Misterija njihovih života, tamo, pod vodom. Mogli ste provesti ceo život gledajući ih, deset života čak, i još uvek ne biste stigli do kraja čak ni ovog ribnjaka. I sve to vreme bi u vama bio živ osećaj čuđenja, onaj poseban plamen koji gori u vama. To je jedina stvar vredna življenja, a mi je ne želimo.

Objavljeno u Pero

U stvari, sve više sam ličio na Baritona, baš me je bilo briga. Sve što mi je Robinson pričao o svojim pustolovinama u Tuluzi nije više za mene predstavljalo živu opasnost. Uzalud sam se trudio da se uživim u njegov položaj, njegov slučaj mi je mirisao na bajato. Ma šta se govorilo i tvrdilo, svet vas napušta mnogo pre vašeg konačnog odlaska.

Objavljeno u Pero

Jedna važna strana mudrosti u životu sastoji se u tome da održimo ravnotežu u svome obaziranju na sadašnjost i obaziranju na budućnost, te da nam jedna ne pokvari drugu. Mnogi žive suviše u sadašnjosti: to su lakomisleni; drugi, suviše u budućnosti: to su plašljivci i nesmelice. Retko će ko pogoditi pravu meru.

Objavljeno u Društvo

Kako osoba može da obogati svoj život? Sva patnja koju mnogi ljudi osećaju u velikoj meri leži u činjenici da nisu toliko bolesni, već su odvojeni od svega interesantnog u životu, od svega razgaljujućeg, odnosno lepog. Sede i jadikuju zbog svojih problema, svojih grehova, svojih grešaka, svojih simptoma, bogzna čega, a mogli bi da sede i uživaju na brojne načine. Obično kažu "Suviše sam depresivan da radim to i to". To je na neki način istina, ali nije potpun odgovor. Čak ni ne pokušavaju, odnosno ne pokušavaju dovoljno da obogate svoje živote zato što misle da je najbolji način da se izleče potpuno usredsređivanje na probleme. Ali to nije najbolji, već najgori način.

Objavljeno u Društvo

On je gledao - gledao, pa ga obuze čudno razmišljanje… Sedeo je sam u vagonu: niko mu nije smetao. - “Dim, dim“, - ponovi on nekoliko puta; i sve mu se najedanput učini da je dim, sve, njegov lični život, ruski život - sveljudsko, naročito sve rusko.

Objavljeno u Pero

Lukas kaže:

- Znam o čemu pričate. Video sam slične stvari, sopstvenim očima, u ovom istom gradu.

- Mora da ste bili veoma mladi.

- Bio sam još dete. Ali ništa nisam zaboravio.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 07 Avgust 2017 10:57

Paracelzus - Ruzmarin ojačava čovekovo telo

Glava prva. Ali da se ne bi mukom premučalo ono što je u dugom životu, u ovoj knjizi sam se držao onoga što dolikuje, što je unutar posude (testam), štaviše onoga što je s one strane onog petog bića (Quintum Esse), što znači da sjedinjavanje i sa telesnim i sa onim što je izvan tela, ne uzimajući u obzir ono peto /biće/, dovodi telo u dug život.

Objavljeno u Društvo
Ponedeljak, 17 April 2017 11:02

Anatol Frans - Sreća je roditi se siromah

U toku mojeg života, često mi je padala na pamet Herodotova reč koju mi je naveo g. Diboa: “Znaj da je sirotinja verna prijateljica Grčke. Nju prati vrlina, kći mudrosti i dobrog upravljanja.“ Ja zahvaljujem sudbini što sam se rodio siromah. Siromaštvo je bilo moj prijatelj dobrotvor; ono me je upoznalo sa pravom cenom dobara koja su korisna za život, i koju bez njega ne bih poznao; ušteđujući mi teret raskoši, ono me je posvetilo umetnosti i lepoti. Ono me je održalo u mudrosti i u hrabrosti. Siromaštvo je Jakovljev anđeo: primorava one koje voli da se u mraku bore s njim i oni izlaze na svetlost dana umornih mišića, ali sa življom krvlju, čvršćom kičmom, jačim rukama.

Objavljeno u Pero

BERNIK: U velikom društvu, tamo ima prostora da se započne neki korisni pothvat; tamo ima hrabrosti da se prinese žrtva za neku veliku stvar; a ovde smo ipak omeđeni s kojekakvim sitnim obzirima i zadnjim mislima.

RERLUND: Zar je jedan čovečji život sitan obzir?

Objavljeno u Pero

Pošto je izgovorio ove riječi, Voščev se udaljio od nadzornikove kuće cijelu vrstu i tek onda sjeo na ivicu jaruge. Osjetio je sumnju u svoj život i nemoć tijela bez istine - nije se mogao više naprezati i ići drumom ne poznavajući uređenje svijeta, kao ni to čemu teži. Voščev je, izmoren razmišljanjem, legao u prašnjavu travu kraj puta, bilo je sparno, duvao je vjetar, negdje tamo u selu čuli su se pijevci - sve se predavalo smjernom opstanku, samo se Voščev izdvojio i utihnuo.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 9
Vi ste ovde: Home Urbane životinje Prikazivanje članaka po tagu život