Prema grčkoj mitologiji, boginja Atina je pretvorila vodenu nimfu Atalantu u češljugara. Ali, takođe češljugar predstavlja dušu koja napušta telo kada smrt dođe, nasleđe drevne paganske kulture koju je tada podržavalo hrišćanstvo.
U potrazi za hranom češljugar provodi mnogo vremena na šiblju oštrog trnja. On rado jede plodove češljike i čička, a kako se bodljikavo rastinje smatra slikom trnove krune Isusa Hrista, i sam je češljugar postao simbol njegove muke i uskrsnuća. Jedna od srednjovekovnih legendi govori da je crvena mrlja na perju češljugara nastala kada je kapnula Isusova krv sa trna koji je ptica iščupala iz njegove krune pre smaknuća.
Renesansni umetnici su često prikazivali dete Isusa Hrista sa češljugarom, i pretpostavlja se da je ptica povezana sa proricanjem o načinu njegove smrti. Primeri uključuju Madonu sa češljugarom, koju je italijanski renesansni slikar Rafael Santi naslikao oko 1505-1506. godine. Na ovoj slici Jovan Krstitelj nudi Isusu malog češljugara koji predstavlja simbol patnji koje će Isus kasnije doživeti. Italijanski renesansni slikar Karlo Kriveli na slici Madona i dete iz 1480. godine prikazuje jabuke i muvu koji simbolizuju greh i zlo i suprotstavljaju se češljugaru u rukama Isusa i krastavcu, simbolima iskupljenja.
Od antike se verovalo i da će bolestan čovek ozdraviti ako pogleda češljugara u oči. Ovoj se ptici, koja se često prikazuje uz bolesnički krevet, pripisivala zaštitnička moć i protiv kuge. Zato ne čudi da su se reljefni prikazi Bogorodice sa Isusom koji u ruci drži češljugara nalazili upravo u bolnicama.
Tradicija za Dan zaljubljenih zasnovana na pticama kaže da ako je prva ptica koju devojka vidi češljugar obećava joj se bogat brak.