Odštampajte ovu stranicu
Četvrtak, 24 Oktobar 2019 09:53

Mit - nojevi zabijaju glavu u pesak Istaknut

Mit da nojevi zabijaju glave u pesak kada su ugroženi ili se plaše potiče iz antičkog Rima. Naučnik i filozof Plinije Stariji je napisao da noj zakopava glavu u pesak, jer mu to pomaže da se oseća sigurno. Ali, iako ponekad tako izgleda, nojevi uopšte ne zabijaju glavu u pesak. Kada im preti opasnost, nojevi se ponekad skljokaju na zemlju i prave se mrtvi.

Mit da noj zabija glavu u pesak kada je ugrožen mogao je nastati na osnovu posmatranja ponašanja noja. Na primer, kada nojevi jedu biljke ili traže insekte na zemlji, lako može izgledati da su svoje glave zakopali u pesak, naročito iz daljine. Isto tako, nojevi često leže ravno na zemlji kada se osećaju ugroženo, a iz daljine je vidljivo samo njihovo veliko telo, zbog čega neki misle da bi ostatak mogao biti zakopan. Takođe, mužjaci noja iskopavaju veoma velike rupe u zemlji koje im služe kao gnezda. Dok se mladi ne izlegnu, mužjak i ženka naizmenično čuvaju jaja, posmatraju ih, okreću ih kljunovima. Ali, izdaleka može da se čini da je noj zabio glavu u tlo. Tu je i optička iluzija, u vrelom i pokretnom vazduhu iznad savane izdaleka, tanak vrat noja može "nestati" u pesku za posmatrača.

Pročitano 222 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci