Artnit

Ponedeljak, 17 Juni 2019 10:54

Neke zanimljivosti o bubamarama Istaknut

Prema narodnom verovanju, bubamara je vesnik radosnog događaja i skoro na svim jezicima njeno ime se dovodi u vezu sa Bogorodicom Marijom i religijom. Tokom srednjeg veka u Evropi su rojevi biljnih vaši uništavali useve. Farmeri su se molili Bogorodici za pomoć, i pomoć je došla u obliku bubamara koje su proždirale štetočine biljaka. Zahvalni farmeri nazvali su ove insekte bogorodice, imenom koje traje do današnjih dana.

Porodica bubamara (Coccinellidae) ima preko 5000 opisanih vrsta koje pripadaju redu tvrdokrilaca. One žive širom sveta, osim na Antarktiku i severnim delovima Severne Amerike, Evrope i Azije. Njihova prirodna staništa su oblasti guste vegetacije, kao što su šume, livade i bašte. U umerenim područjima obično hiberniraju zimi. Hiljade bubamara može se okupiti na istoj lokaciji, iskorištavajući kolektivnu toplinu kolonije. Njihov prosečan životni vek je dve do tri godine, a mnoge vrste žive godinu dana.

Bubamara je duga od 0,8 do 18 milimetara. Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika, pokrilca su tvrda i štite nežna krila kojih ima dva. Iako ima dva oka ne vidi dobro i zapaža samo razliku između tamnog i svetlog. Antena je ono što pomaže bubamari da oseti miris i ukus. Šest kratkih nožica pomaže joj da hoda, ali i da miriše. Nije naročito spretan letač.

Obično su bubamare crvene, narandžaste ili žute boje sa malim crnim tačkicama na poklopcima krila, sa crnim nožicama, glavama i antenama. Neke vrste bubamara su crne, bele, sive, braon, ružičaste i plave boje i mogu imati pruge ili biti bez oznaka.

Jarku boju bubamara grabljivice povezuju sa otrovnošću i ona ih efikasno štiti. Bubamare su zaista otrovne za manje grabljivice, poput guštera ili ptica, dok bi čovek trebalo da ih pojede zaista mnogo da bi se otrovao. Kada budu ugrožene, one izlučuju masnu, neugodnu tečnost iz zglobova u nožicama i takođe mogu da se prave mrtve.

Ptice su glavni predatori bubamara, ali ih takođe love žabe, ose, pauci i vilini konjici. Bubamare jedu biljne vaši, kupusne sovice, voćne muve, tripse, grinje i druge insekte koji oštećuju biljke. Zbog apetita za štetočine koje jedu biljke, korisne su za svaki vrt i deluju kao prirodni pesticidi. Čim se izlegnu bubamare, počinju da se hrane biljnim vašima, polažu stotine jaja u kolonijama biljnih vaši, a kada se izlegu larve odmah počinju da se njima hrane i pojedu oko 350 do 400 biljnih vaši u dve nedelje. Tokom života bubamare pojedu oko 5000 biljnih vaši.

Pročitano 327 puta

Srodni članci

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Urbane životinje Neke zanimljivosti o bubamarama