Nedelja, 24 Septembar 2017 11:07

Miloš Crnjanski - Španska rasa magarića ostaje rasa bednika Istaknut

Kamil Pisaro - Pejzaž sa magarcem Kamil Pisaro - Pejzaž sa magarcem

Kao sve zemlje na obalama Sredozemnog mora, i Španija je puna magaraca, te domaće životinje što vodi poreklo iz egipatskih i arabijskih pustinja, otkuda se raselila po celom svetu.

Magarac, iako pripada vrsti konja, ne uživa ni ljubav, ni milost, kojom ljudi prilaze atu, duž tih obala. Naročito ne u negda arapskim pokrajinama, afričkim i azijskim, gde se konj poštovao i cenio kao i sablja.

Arapi su tu mirnu životinju doveli u Španiju, u tolikom broju, da zaslužuje pažnju, ali kraj konja ona je i tu ostala nemila i bedna, dok je njen takmac postao pojam brzine, plemenitosti i svega što je lepo i viteško.

Zakržljali, omaleni, sa dva duga uveta, čupavi magarci u Španiji vekovima prolaze drumom natovareni bremenom, obično grdnim tovarom, što im visi s grbače i zdesna i sleva, da ne mrda ni tamo ni amo. Toliko je teškog tereta, skoro uvek, na njima, da im se vidi samo glava i isprekidana, sitna igra nogu što se približuju. Po neki među njima izraste veliki, glavat, i liči na seoskog konja, ogroman. A poneka lepa magarica, naročiti ženski primerak, dočeka čast da je udadu za konja.

Ipak, i kraj te svoje vrste lepih, brzih i istočnjački nakićenih mazgi, španska vrsta magarića ostaje rasa bednika. Oni dripče navek po drumovima i rade, bez prestanka, teško, po varošima. Nose vodu, kamen, hleb, od rane zore do mrklog mraka.

Iz putopisa Stvorenje koje se rita (zbirka putopisa U zemlji toreadora i sunca)

Pročitano 119 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Urbane životinje Miloš Crnjanski - Španska rasa magarića ostaje rasa bednika