Četvrtak, 26 Mart 2015 14:31

Orao belorepan - štekavac Istaknut

Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) je najveći orao koji živi u Evropi. Poznat je i po imenima štekavac, morski orao i belorepi morski orao. Ova impresivna ptica prepoznatljiva po veoma velikim, širokim krilima koja se završavaju belim repom je pokazatelj nezagađene sredine i reaguje prva na povećanje otrova i zagađenja u staništu. Naseljava srednju i jugoistočnu Evropu i severne i umerene pojaseve Azije sve do Japana.

Orao belorepan je braon boje. Delovi sa spoljašnje i unutrašnje strane krila postaju svetliji kada dostigne zrelost. Dug je 70 do 90 cm, raspon krila je 2 do 2,4 m. Ženka tezi 4 do 6,9 kg i dosta je veća i teža od mužjaka koji je težak 3 do 5,4 kg. Glava i vrat su istegnuti. Kljun je vrlo jak, kod odraslih žute, a kod mladunaca crne boje. Rep je kratak, klinast, bele boje. Mladi imaju malo tamnije perje, bez karakterističnog belog repa.

Kada napuni 4 ili 5 godina orao belorepan traži ženku. Iako bira partnera za ceo život, ako partner ugine često nalazi brzo zamenu. Veza između mužjaka i ženke nastaje kada se izabere stalno mesto života.

Orao belorepan se često gnezdi u blizini reka, mora, jezera, ili velikih ribnjaka. Gnezdo gradi u krošnji drveća ili na priobalnim liticama, najčešće na visini od 20 do 33 m. Pogodna mesta za izgradnju gnezda su stara stabla crne i bele topole, hrasta, jasena i vrbe. Gnezdo koje nadograđuje godinama može da ima prečnik i do 180 cm i da bude isto toliko visoko.

Ženka u februara i martu polaže jedno do tri jaja bele boje na kojima sedi naizmenično sa mužjakom. Nakon oko 38 dana se izležu ptići otvorenih očiju i ušiju, pokriveni zametnim paperjem, koje se nakon nedelju dana zamenjuje pravim paperjem. Posle 70 dana, oko juna, mladi počinju da lete. Pretpostavlja se da zbog nedostatka hrane pre poletanja snažniji mladunac izbaci slabijeg iz gnezda, jer mladi mnogo jedu i često su teži od svojih roditelja. Nakon poletanja, mladunac se vraća u gnezdo i roditelji ga hrane do 28 dana, pre nego što se potpuno osamostali.

Dnevno orao belorepan unese oko 500 do 600 g hrane. Uglavnom je predator, ali ponekad otima plen od drugih ptica i hrani se uginulim životinjama. Često se hrani pticama koje žive blizu močvara kao što su patke, guske, labudovi, gnjurci, galebovi, čaplje, sisarima kao što su zečevi, lisice, kornjače, zmije, ribe težine do 8 kg. Svoj plen vreba sa neke uzvišene tačke osmatračnice ili pretraživanjem terena laganim letom 200 do 300 m visine. Plen hvata snažnim kandžama, grubo ga čerupa i komada. Hranu brzo guta i skuplja je, a kasnije je vari postepeno.

U Srbiji orao belorepan spada u ugrožene vrste ptica i strogo je zaštićena vrsta.

Pročitano 1329 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Urbane životinje Orao belorepan - štekavac