Artnit

Edgar Dega je neizmerno uživao tokom poseta seoskoj kući, Menil-Hubert, svog školskog druga Paula Valpinçona. Tu je naslikao poznatu sliku Žena sedi pored vaze sa cvećem. Prisustvo dalija, astera i gailardija u buketu ukazuje da je verovatno ova slika naslikana u avgustu ili septembru 1865. godine. Slici je prethodio izuzetan crtež u olovci modela sa ove slike, verovatno supruge Degaovog školskog druga, takođe iz 1865. godine. Danas se ova slika nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Santolina ili svetolin je zanimljiva baštenska aromatična žbunasta biljka. Cveta u toku leta i ima puno sitnih žutih ili srebrnih cvetova. Veoma lepo izgleda u vrtovima ili saksijama na balkonu i terasi. Čest je izbor za kamenjar u vrtu.

Najlepši deo svakog kamenjara u vrtu ili dvorištu su biljke. Svojim bojama, teksturama i oblicima unose u eksterijer doma dašak Mediterana ili planinskog pejzaža. Idealne za kamenjare su biljke koje su izdržljivije, prilagođene skromnijim uslovima života i ne zahtevaju veliku negu.

- Zajedničko življenje, reče Demijan, to je lepa stvar. Ali to što vidimo da svuda cveta, to nije zajedničko življenje. Ono će se iznova roditi iz međusobnog upoznavanja pojedinaca, i ono će začas dati svetu drugi oblik. Ono što sad postoji kao zajedničko življenje, jeste samo stvaranje stada. Ljudi pribegavaju jedni drugima zato što se plaše jedan drugog, - gospoda za sebe, radnici za sebe, naučnici za sebe! A zašto se plaše?

Jedan od najlepših vrtova na svetu je vrt Kloda Monea u Živerniju, selu udaljenom 80 kilometara od Pariza. Klod Mone je svoj vrt, koji nalikuje na njegove slike stvarao više od četrdeset godina. "Moje najlepše umetničko delo je moj vrt u Živerniju" - govorio je Mone. U ambijentu vrta tražio je inspiraciju za svoja dela. Tu su nastale i čuvene slike lokvanja, koje su obeležile njegovo stvaralaštvo i impresionizam uopšte.

Najviše je galame oko novca: novac zamara forume, sukobljava očeve i decu, predaje mačeve čas krvnicima, čas legionima, on je zaprljan našom krvlju, zbog njega noći žena i muževa odjekuju od svađa, podijume viših činovnika pritiskuje gomila, kraljevi čine zverstva, otimaju i prevrću gradove sagrađene dugim trudom vekova da bi pronašli zlato i srebro u pepelu ruševina.

Pesmu Moja otadžbina, Aleksa Šantić je napisao 1908. godine, iste godine kada je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu, i dugovekovno tursko ropstvo zamenjeno austrougarskim. U njoj izražava svoj pesnički protest zbog lako obavljene smene porobljivača. Otadžbina je za Aleksu Šantića kao rodni dom, a njegova jaka rodoljubiva osećanja obasjava svetlost porodičnog ognjišta.

Kufeja je veoma stabilna i otporna baštenska biljka. Cveta neprestano od proleća do kasne jeseni, a njeni cvetovi su čest ukras terasa i balkona. Lako se gaji i neguje, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima.

Jedna od posledica učenja da nema stvari kojoj ne čini protivtežu neka druga jeste ona (doduše neznatne teorijske vrednosti) - koja nas je navela da se krajem ili početkom X veka rasturimo širom zemaljske kugle. Ona glasi ovako: Postoji reka čija voda daje besmrtnost; mora da negde postoji neka druga reka čija voda je potire. Broj reka nije beskonačan; Besmrtnik koji krene na put oko sveta može da okusi vodu svih reka na svetu. I tako smo odlučili da pronađemo tu drugu reku.

Maks Veber, najznačajniji predstavnik nemačke i novije građanske sociologije u svom poznatom delu Protestantska etika i duh kapitalizma, objavljenom 1905. godine bavi se pitanjem veze između protestantske ideologije, naročito one kalvinističkog smera i ideologije ranog kapitalizma. Po njemu je asketski protestantizam, posebno na Zapadu, bio jedan od glavnih "izbornih afiniteta" povezanih sa usponom kapitalizma.