Artnit

Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Ponedeljak, 07 Oktobar 2019 10:07

Edvard Bern Džouns - Princeza Sabra

Omiljena tema engleskih prerafaelista je bila legenda o Svetom Đorđu, prožeta viteškim idealom koja predstavlja budućeg sveca zaštitnika Engleske. Jedan od najznačajnijih predstavnika prerafaelitske umetnosti britanski slikar i dizajner Edvard Bern Džouns prikazuje ovu temu 1865. godine na slici Princeza Sabra poznatoj i po nazivu Kraljeva kćer, koja je bila deo dekorativnog ansambla koji je od njega naručio britanski ilustrator, akvarelista i graver Majls Birke Foster. Danas se ova slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Tako niko ne može da porekne da Rembrantove slike pružaju uživanje u obojenoj pojavi kao takvoj, uživanje, koje je u različitim epohama svakako različito. Njegova strast za lepotu lepih stvari, za oružje i nakit, za stare tkanine s njihovim zamućenim i njihovim žarkim bojama, za čulno uzbudljive egzotične kuriozititete - ta strast zahteva i od površine slike, kao od simfonije boja, lepotu ravnodušnu prema svekolikom “značenju“, prema svekolikom, njome izraženom smislu njenih objekata.

Subota, 05 Oktobar 2019 10:37

Mistično blago kralja Solomona

Treći kralj Izraela Solomon, sin izraelskog kralja Davida i žene Urije Hetita je u Bibliji prikazan kao mudar, moćan i neizmerno bogat kralj koji je vladao između 965. i 925. godine pre nove ere. On je u istorijskim zapisima predstavljen kao kralj sa izuzetnom količinom bogatstva i bio verovatno najbogatiji čovek koji je ikada hodao zemljom. Jedna od najmoćnijih i najraširenijih legendi koja i danas budi radoznalost, je ona o blagu kralja Solomona i o mitskim rudnicima u gradu Ofiru.

Petak, 04 Oktobar 2019 10:55

Zlatno tele - simbol idolopoklonstva

Tokom vekova zlatno tele je postalo trajni simbol dekadencije, materijalizma i stavljanja novca na mesto onoga što je zaista važno. U Bibliji je predstavljena slika zlatnog teleta koje je napravio Aron i koga su Izraelci poštovali dok je Mojsije bio na Sinajskoj gori. Biblijska priča o zlatnom teletu otkriva ljudsku prirodu koja pokazuje prirodan pomak ka grehu bez odgovarajućeg vođstva i istovremeno slikovito predstavlja idolopoklonstvo.

Četvrtak, 03 Oktobar 2019 10:05

Zlatno doba u antičkoj grčkoj predstavi

Zlatno doba (starogrčki chrýseon génos) je izraz koji potiče iz grčke mitologije i obično označava period u dalekoj prošlosti kada je neka zajednica ili celo čovečanstvo živelo u blagostanju i sreći. Izraz Zlatno doba se često koristi i za označavanje određenog perioda u razvoju neke države, pokreta ili umetničke forme.

Sreda, 02 Oktobar 2019 10:14

Gustav Krklec - Partenon

Ali više od svega dojmio nas se Partenon svojom jednostavnošću, punom neke strahote, strogom poput zakona, beskrajan i silan kao da su ga gradili giganti. I ovako narušen, nagrizen zubom vremena i zubima civilizacije, s preostalim bijelim stupovima, nagnutim prema unutrašnjosti hrama, on djeluje kao nerazorivi spomenik davne prošlosti.

Utorak, 01 Oktobar 2019 10:22

Mit o četiri godišnja doba

Mit o tome kako su nastala četiri godišnja doba je povezan sa Demetrom, grčkom mitološkom boginjom žetve. Ona je blagoslovila zemlju i starala se da svi imaju veliku žetvu. Međutim, da li će berba biti dobra ili ne, u velikoj meri je zavisilo od njenog raspoloženja. Nakon pretrpljenog najvećeg bola u njenom životu, otmice lepe kćerke Persefone nastala su četiri godišnja doba. Ovim mitom stari Grci su objašnjavali promenu godišnjih doba, večni ciklus smrti i ponovnog rađanja prirode.

Latinska izreka Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes potiče iz priče o drvenom trojanskom konju, koga su Grci dali Trojancima u spevu Eneida rimskog pesnika Vergilija. Ova izreka se često prevodi: Plašim se Danajaca (Grka) i kad darove nose ili u skraćenom obliku Pazi se danajskih darova. Danas se ova izreka koristi kada se ukazuje na opasnost koja se krije ispod nečije preterane ljubaznosti i darežljivosti i često upozorava ljude da ne veruju slepo drugima. Fraza danajski dar koristi se da označi poklon koji donosi zlu sreću ili poklon sa izdajničkim namerama.

Nedelja, 29 Septembar 2019 10:28

Teogonija - mit o stvaranju sveta

Starogrčki pesnik Hesiod je krajem VIII veka pre nove ere napisao Teogoniju (od grčke reči teogonija, što znači "generacija bogova"), spev koji opisuje postanak bogova i sveta. Ona predstavlja prvu grčku mitološku sintezu. Za stare Grke ovo je bio odgovor na najosnovnije pitanje postojanja. Kao i kod svih grčkih mitova, tako je i priča o stvaranju sveta obavijena fantazijom i čudom.

- Sve si, i u svemu. Prijatelji tvoji te poštuju! Često si njihova radost, a tvome srcu se čini da bez njih ne bi moglo ni postojati; pa ipak... da ti sada odeš, rastaneš se s ovim krugom, da li bi oni, i koliko bi dugo osećali prazninu koju bi tvoj nestanak ostavio u njihovoj sudbini? Koliko dugo?

Vi ste ovde: Home Razglednica Stefan Tanasijević