Artnit

Subota, 25 Juli 2020 10:30

Boford Delejni - Džez kvartet

Američki modernistički slikar Boford Delejni je bio poznat po svom radu sa harlemskom renesansom 1930-ih i 1940-ih godina, kao i po svojim kasnijim radovima u apstraktnom ekspresionizmu nakon preseljenja u Pariz 1950-ih godina. Tokom svojih “njujorških godina“ (1929-1953) naslikao je dve slike koje prikazuju džez muzičare koji nastupaju u sinagogi. Ljubav Boforda Delejnija prema muzičkim ritmovima potpuno je iskazana na slici Džez kvartet iz 1946. godine. Danas se ova slika nalazi u kolekciji Berta i Patriše Reinfrank u Parizu.

Objavljeno u Paleta
Petak, 24 Juli 2020 10:07

Artur Dav - Sving muzika

Rani američki modernista Artur Dav, koga često smatraju prvim američkim apstraktnim slikarom, koristio je širok spektar medijuma, ponekad u nekonvencionalnim kombinacijama, da bi stvorio svoje apstrakcije i apstraktne pejzaže. Kao amaterski muzičar prikazivao je muzičke teme tokom cele umetničke karijere. Krajem 1920-ih godina počeo je da sluša muziku dok slika, posebno džez i sving i istovremeno pokrenuo niz radova o ovim formama popularne muzike. Sliku Sving muzika poznatoj i po nazivu Luj Armstrong, koja se danas nalazi u Institutu umetnosti u Čikagu, naslikao je 1938. godine.

Objavljeno u Paleta

Lično i profesionalno iskupljenje retko se ispoljava na tako jasan i trijumfalan način kao u slučaju Linčovog filma Plavi somot. Mejnstrim/komercijalna faza filmova Čovek slon i Dina, koja je prerano slomila neka od čudnih obećanja Glave za brisanje, očigledno je bila završena. Po mnogima, Plavi somot je najpotpuniji i najuspešniji film koji je Linč do sada napravio: savršena sinteza njegove lične, vrlo specifične estetike i tematske opsesije, i tradicionalnijih zahteva narativnog filma. Šokantan i uzbudljiv, Plavi somot je drugo nezaboravno filmsko iskustvo koje nam je Linč priredio, a koje zauzima istaknuto mesto u pejzažu američkog filma 1980-tih.

Objavljeno u Društvo

- Slikarstvo i crtačka umetnost sve prevode u površine i površinske pojave, muzika sve prevodi u pokrete, poezija sve u reči i jezičke oznake.

- Poezija u strožem smislu izgleda gotovo kao posredna umetnost između likovnih i muzičkih umetnosti. Da li možda takt odgovara figuri a zvuk boji?

Objavljeno u Paleta

"Volite li Bramsa?" Takva pitanja su joj postavljali mladići kad je imala sedamnaest godina. Besumnje su ih postavljali i kasnije, ali ne saslušavši odgovor. U ovoj sredini, u ovom periodu života, ko koga uopšte sluša! Uostalom, da li voli Bramsa?

Objavljeno u Pero
Subota, 05 Avgust 2017 11:00

Le Korbizije - Negotin

Zastali smo u Negotinu, u Srbiji, u dvorištu jedne krčme koje je ograđeno belim zidovima i pokriveno senicom. Na stolnjacima je zelena senka. Napolju podnevno sunce prži ravnicu. Tridesetak gostiju, sve građani ovog izgubljenog gradića proslavljaju venčanje i mirno se dosađuju. S vremena na vreme neki brbljivac nastoji da održi zdravicu kojoj nedostaje žara. Bez obzira na to jedan debeo i rumen čovek drži oštar govor i koluta očima sve dok ne naiđe na odobravanje izraženo različitom prigodnom bukom.

Objavljeno u Razglednica

Muzika! Ovog puta, imam vremena da uhvatim odjek poslednjih nota, kao svilenu nit koja izlazi iz iglene ušice. Ostajem nekoliko trenutaka nepomičan, iščekujući je da ponovo zazvuči usred obamrlosti usnulih tela. Ja sada znam da nisam sanjao, čak sam otprilike shvatio odakle dopire muzika. Bila su to, uostalom, samo kratka oglašavanja klavira, veoma proređena, prigušena zakrčenim hodnicima, zaglušena hrkanjem.

Objavljeno u Pero
Subota, 12 Novembar 2016 12:18

Halil Džubran - O muzici

Muzika prati naš duh, nosi nas kroz život, deli naše tuge i radosti, sreću i nesreću. Ona je svedok naše sreće, blizak rod u našoj bedi.

Novorođenče dolazi na svet. Dočekuju ga babica i rodbina radosnom pesmom. Pozdravlja ih plačem kada ugleda svetlo, uzvraćaju mu klicanjem, kao da muzikom nastoje da preteknu vreme, kako bi bio upućen u nebesku mudrost.

Objavljeno u Pero
Utorak, 14 Juni 2016 11:17

Teodor Adorno - Filozofija nove muzike

Nemački filozof, sociolog, kompozitor Teodor Adorno, jedan od vodećih predstavnika Frankfurtske škole, veći broj radova posvećuje filozofskoj kritici kulture i posebno estetici i sociologiji muzike. U svom delu Filozofija nove muzike, koje objavljuje 1948. godine izlaže ideju "nove muzike", koja se zasniva na pretpostavkama estetičkog modernizma i kritici klasične umetnosti.

Objavljeno u Društvo

"Muzika vele, utiče na dušu, uzvišava je. Budalaština! To nije istina! Ona utiče, strahovito utiče, to ja već znam, ali ni malo ne uzvišava dušu. Niti ona uzvišava niti ponižava dušu, ona razdražuje dušu! Kako da vam to kažem! Muzika me nagoni da zaboravim sebe, svoje istinsko stanje; ona me prenosi u nekako drugo, tuđe stanje; pod uticajem muzike meni se čini da osećam ono što u stvari ne osećam, da razumem ono što ne razumem, da mogu ono što ne mogu.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Razglednica Prikazivanje članaka po tagu muzika