Artnit

Tih dana Bonaparta je upoznao vikontesu Žozefinu Boarne, rođenu Tašer, jednu kreolku sa ostrva Martinika. Njen muž, pretsednik Konstituante glavni zapovednik rajnske vojske, ostavio ju je u siromaštvu sa dvoje nejake dece na rukama; ona se kojekako probijala, praveći dugove, upuštajući se u ne baš uspele spekulacije i ne odlikujući se mnogo strogim životom. Za vreme terora, vikont Boarne bio je pogubljen. U zatvor su strpali i građanku Tašer, iako se ova izdavala za "dobru sankilotkinju" i bila prijateljica Robespierove Šarlote. Samo se čudom izbavila gilotine i, pravce iz sobe za mučenje, našla se jednog dana u sjajnim salonima bivših aristokrata i novih spekulanata gde ju je i upoznao Bonaparta.

Francuska invazija Rima 1798. godine je poslala najslavnijeg neoklasičnog umetnika u Evropi Antonija Kanovu na sever. Na papin podsticaj je 1802. godine prihvatio poziv Napoleona Bonaparte da ode u Pariz da bi kreirao model njegovog poprsja pre nego što se vrati u Rim da bi dovršio celu statuu. 1806. godine je završio monumentalnu statuu Napoleona kao Marsa mirotvorca, iz koje je oko 1808-1814. godine izveo bistu, koja je postala jedna od važnih zvaničnih slika Napoleona. Ova bista se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Bronzana konjička statua na visokom postolju Napoleona Bonaparte se nalazi na Napoleonovom trgu u Šerbur Oktevilu. Ovu statuu je izvajao vajar Arman Le Vel nakon najave posete Napoleona III Šerbur Oktevilu 1852. godine, kada je gradsko veće odlučilo da napravi spomenik Napoleonu I. Arman Le Vel je konjaničku statuu započeo 1853, i završio 24. aprila 1855. godine, kada je arhitekta Dominik Žefroa preuzeo projektovanje i realizaciju postolja za statuu, koja je postavljena 21. jula 1858. godine povodom posete carskog para gradu.

A šta narod misli o Napoleonu? To je teško znati ne samo stoga što narod ćuti, već i stoga što su njegove misli odviše daleko od naših.

Narod naziva Napoleona prosto "čovekom, l' homme", kao da hoće time da kaže da je on bio bliži čovečanstvu, nego ostali ljudi; i još ga naziva "malim kaplarem", dajući time na znanje da on prostom narodu izgleda svoj. S ovim se i sam heroj slaže:

Napoleon Bonaparta je imao konjušnjicu sa 80 konja koje je koristio za svoju ličnu upotrebu zajedno sa konjima za prevoz, ali podaci o njegovom životu pokazuju da je verovatno posedovao i koristio preko 150 konja. Iako je imao mnogo konja njegov najpoznatiji ratni konj bio je Marengo, arapski pastuv svetlosive boje, koga je prikazao Žak Luj David na svojoj poznatoj slici Napoleon prelazi Alpe.

Francuski vajar Antoan Luj Bari je proučavao životinje u Botaničkoj bašti i u komparativnoj laboratoriji za anatomiju u Prirodnjačkom muzeju u Parizu u društvu Ežena Delakroa. Njegove kompozicije životinja su uvek živahne i dramatične, ali u gipsanom modelu za spomenik Napoleonu Bonaparti za grad Ajačio, završen 1865. godine vidljiva je klasična ikonografija. Ovaj gipsani model se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Neoklasicistički francuski slikar Antoan Žan Gro bio je jedan od glavnih slikara mita Napoleona Bonaparte. Njegov prvi portret Napoleon na mostu kod Arkole iz 1796. godine prikazuje velikog generala kako predvodi svoje trupe u bici kod Arkole u severnoj Italiji. Slika se danas nalazi u Versajskoj palati u Versaju.