Artnit

Demokratska osećanja, zajednička uostalom svima psihičkim južnoslovenskim tipovima, ovde su naročito razvijena. Razlog je ovom demokratskom instinktu Šumadinaca, čini mi se, sledeći.

Kao ni Vuk, tako ni Cvijić nije izrađivao jednu nacionalnu ideologiju, nego samo sabirao građu za nju. Geograf po struci, on je počeo sa ispitivanjem zemljišta jugoslovenskih krajeva, pa se postepeno zainteresovao i za karakteristiku njihovih naselja. On je za zapazio više psiholoških tipova, i onaj za koji mu se činilo da kod Srba preovlađuje nazvao je dinarskim tipom.

Ja sam majku zapamtio slabunjavu, u se povučenu, često zanesenu mislima. Retki su bili trenuci pravog raspoloženja, i tada su se od nje čule lepe i pametne reči. Bilo je trenutaka kada je govorila samo u izrekama. Iako nepismena, imala je svoju mudrost i svoj način ponašanja u životu. Imala je mnogo takta i uzdržljivosti, i ne zna se da se ikada s kime zavadila. Jamačno je otuda u varošici jako poštovana.

Boja vode je u pribrežnim, plićim partijama otvoreno-zelena; to je nefritsko zelenilo, osobito prijatno kad je dno pokriveno bilo vlaknastim bilo gubastim i debelim algama. Od obalskih plićih partija prema većim dubinama voda postaje sve više plava; vedrih i lepih dana voda Ohridskog jezera ima toplo plavetnilo, koje je prijatnije od nebeskog plavetnila; to je otvoreno, prozračno i providno plavetnilo, ali ipak zagasitije od nebeskog; prijatnije je i od običnog morskog plavetnila, koje je još zatvorenije. Ovaj normalan raspored boja u Ohridskom jezeru često se menja.

Posle dana sa kišom i burom nastalo je bilo lepo vreme. Sunce peče, vazduh je nad jezerom providan, a na obalama treperi jara, koja obavija i najviše vrhove oko jezera: Jablanicu, Krstac i Galičicu. Oko čamca je topla, plava jezerska voda, u koju daleko vid prodire, a gde on izda, nastaju one plavenkasto-crvenkaste dubine, od kojih se straha nema, jer je jezero tiho i glatke površine; u njima ima, kažu ribari, tako mnogo ribe kao drobnoga peska.

Često sam imao prilike da posmatram uticaj stočarstva na ljude dinarskih plemena. Što najpre iznenađuje, to je vrlo mnogo dokolice, koju ova vrsta zanimanja ostavlja odraslima. Ljudi u punoj snazi rade vrlo malo, i sav posao ostavljaju ženama i osobito deci i starcima.

Dinarski životni stil opisali su mnogi autori. Dinarska plemena i plemenska tradicija stoje u središtu studija i Jovana Cvijića, začetnika škole "antropogeografije". U svom klasičnom delu iz 1922. godine, "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje - Osnovi antropogeografije" Jovan Cvijić piše o Crnogorcima: