Kada se osvrnemo na put svoga života, te pregledamo njegov "labyrinthisch irren Lauf" te moramo da vidimo tolike promašene sreće, tolike navučene nesreće, onda, koreći samog sebe, možemo da odemo vrlo daleko. Jer tok našeg života nije prosto naše sopstveno delo, nego produkt dva faktora, naime niza događaja i niza naših odluka, koji uvek zadiru jedno u drugo i međusobno se modifikuju. Uz to još dolazi to da je i u jednom i u drugom naš vidik uvek vrlo ograničen, pošto svoje odluke ne možemo već izdaleka da predskažemo, a još manje možemo da predvidimo događaje, nego su nam u oba slučaja poznati samo sadašnji.

Objavljeno u Društvo

- Priznajem, Džogen Babu, da čovek greši što je izvan društva, ali to ne znači da je on osobenjak. Izvesno je da čovek ne može večito biti u društvu, kao što ni mač ne može stalno biti u koricama. Onaj deo mača koji se skriva u koricama je glavni deo tog oružja; to je zajedničko svim mačevima. Na balčaku umetnik razvija svoju veštinu u šarama. Tako i ljudsko biće može ispoljiti svoju ličnost i izvan društva. Zaprepašćujuća je činjenica kako svet uspeva da vidi šta čovek radi u svom privatnom životu, u svojoj sobi.

Objavljeno u Pero
Utorak, 22 Novembar 2016 12:38

Remon Keno - Pariz je samo san

“Biće il nebiće, pitanje je sad. Penjati se, silaziti, ići, dići, u tome se sastoji ljucki vek, a čovek na kraju iščezne. Taksi ge doveze, metro ga odveze, a toranj ostaje prema njemu ravnodušan, pa i Panteon. Pariz je samo san, Gabrijel je samo san (dražestan), Caca san jednog sna (ili košmara) a cela ova priča o snu jednog sna i o prividu jednog privida jedva da je išta drugo do bulažnjenje koje je otkucao na mašini neki romansijer-idiot (oh! pardon).

Objavljeno u Pero

Kakav je ishod? Moderni čovek je otuđen od sebe, od svog bližnjeg i od prirode. On je preobražen u robu, svoje životne snage doživljava kao investiciju koja mora da mu donese maksimalno mogući profit u postojećim tržišnim uslovima. Ljudski odnosi su u suštini odnosi otuđenih automata koji svoju sigurnost zasnivaju na tome što svako od njih ostaje blizak krdu i što se ne razlikuje po mislima, osećanjima ili delovanjima. Mada pokušava da bude što bliži ostalima, svako ostaje beznadežno sam, prožet dubokim osećajem nesigurnosti, teskobe i krivice koji su uvek rezultat nemogućnosti da se prevaziđe ljudska odvojenost.

Objavljeno u Društvo

U beskonačnoj rezignaciji leži mir i spokoj; svaki čovek koji to želi a sebe nije ponizio time što samog sebe prezire, - što je još strašnije, negoli biti previše ohol, - može se obučiti da vrši ovo bolno kretanje koje miri sa postojanjem. Beskonačna rezignacija je ona košulja o kojoj se pripoveda u jednoj staroj narodnoj legendi. Konac je tu ispreden pod suzama, tkanje izbeljeno suzama, košulja sašivena u suzama, ali čak i tada ona štiti bolje od čelika i železa. Nesavršenost se u ovoj narodnoj legendi sastoji u tome što neko treći može preraditi ovo platno.

Objavljeno u Društvo

“Šta ću uraditi sa onim što sam naučio? - Ništa.

“A šta nameravate da radite kasnije?“

“Šta podrazumevate pod kasnije?“

“Pa kasnije, hoću, hoću da kažem kada budete završili.“

Objavljeno u Pero

Danas je svet ne samo u strašnom i neizdrživom ekonomskom i političkom položaju, on je pre svega u neizdrživom duhovnom položaju. Ogromnoj opasnosti se podvrgava samo postojanje duhovnog života, sama mogućnost njegovog postojanja. Živimo u vreme ludila. Niko nije primetio da je čovek jednostavno poludeo. Zbog žudnje za životom, zbog ljubavi prema ovom svetu, on je izgubio ravnotežu i srušio se. Svetom je iznova ovladao polidemonizam, od kojeg ga je nekad oslobodilo hrišćanstvo.

Objavljeno u Društvo

Neka je u antici bilo kako mu drago; naši veliki dobrotvori jesu veliki delatelji - veliki državnici i organizatori - čija je sva briga upućena milionima. “Viša vrsta ljudi, koji se služe demokratskom Evropom kao svojim najpodatnijim i najpokretljivijim oruđem, zahvaljujući svojoj premoći u volji, znanju, bogatstvu i uticaju, da bi uzeli sudbinu cele zemlje u svoje ruke i da bi, kao umetnici, oblikovali čoveka.

Objavljeno u Društvo

Ubrzo se vrati goneći pred sobom bez imalo poštovanja sveštenika svoje vere - debelog starca sede brade koju je zajedno s vlažnim haljetkom šibao vetar što je duvao preko njegovog ramena. Nikada nije video tako jadnog gurua.

"Čemu sva ta žrtvovanja, kerosinske lampice, i suvo "zrnevlje", drao se Pero, "ako sediš prekrštenih nogu u blatu i to je sve što možeš da učiniš? Dugo si se bavio bogovima kad su bili zadovoljni i naklonjeni. Sada su ljuti. Razgovaraj s njima!"

Objavljeno u Pero
Utorak, 31 Maj 2016 10:40

O socijalizaciji

Za razvoj čoveka je od presudnog značaja njegova socijalizacija. Socijalizacija i agensi socijalizacije imaju veliku ulogu u životu čoveka, jer ga osposobljavaju da se prilagodi grupi, društvu, radnom kolektivu, određenim institucijama i organizacijama. Čovek se socijalizuje od samog rođenja, i kroz ceo život ima uvek neprekidnu socijalizaciju. Na izuetnu važnost proučavanja socijalizacije ukazivali su sociolozi, antropolozi, psiholozi.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 6
Vi ste ovde: Home Razglednica Prikazivanje članaka po tagu čovek