Odštampajte ovu stranicu
Ponedeljak, 15 Juli 2013 20:44

Aleksa Čelebonović - Lepenski čovek i reka Istaknut

Đerdapska klisura Đerdapska klisura

Nema ničeg neverovatnog i nelogičnog u tome što je čovek iz Lepenskog vira prihvatio ribu kao svoje totemsko obeležje. Ne samo što je putovao rekom i nosio u sebi predanje da su mu preci na taj način došli do mesta obitavanja, već je i ceo njihov život bio upućen reci od koje je zavisila njegova ishrana, ali i drugi uslovi za produžavanje života.

Reka mu je davala svoje obilje u onoj meri u kojoj je bio vešt da ga uzme, ali je u zimskim danima, kada led zaustavi tokove reka ili u rano proleće kada se otapaju snegovi, reka mogla da nadođe i odnese sve što je prethodno dala. Nagle kiše i pljuskovi u letnjim mesecima mogli su u bujicama da se slivaju pored mesta na kojem je živeo, mogli su da podlokaju planinu iznad njega i da obruše čitave gomile zemlje na njegovo prebivalište. Tako je i bilo. Skulpture Lepenskog vira nađene su ispod niza zemljanih slojeva koje su milenijumi nanosili.

Lepenski je čovek, dakle, bio povezan sa vodom i posmatrao je vodu. Reka za njega nije bila samo čudo prirode. Znao je on da je elemenat kiše isti kao i elemenat reke i da kiša dolazi sa neba, pa se mogao upitati nije li i on sam nebeskog porekla. On, čiji su preci došli rekom, kao što dolaze i ribe! Zbog toga ribe gledaju naviše kao što se, i iz istog razloga, riba pretvara u čoveka, koji takođe posmatra nebo. Lepenski čovek je, očigledno, imao svoju predstavu o jednom životnom ciklusu. Sa neba silazi voda. Voda postaje reka i nosi sa sobom život, ribu. Čovek je isto što i riba. Od nje potiče i njom se hrani, posmatra nebo kao tačku svoga ishodišta, očekujući smrt koja će ga opet vratiti u reku, u paru, u nebo, zatim opet na zemlju, u Lepenski vir - da jede ribu, da lovi, da se množi - da posmatra sunce i kišu, i da se opet, možda, vrati tamo odakle je i pošao...

Pročitano 3538 puta Poslednji put izmenjeno Ponedeljak, 15 Juli 2013 21:00
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci