Ubrzo posle smrti zapovednika mletačke vojske Erazma de Narnija, poznatog kao Gatamelata, 1443. godine na poziv Venecijanskog senata Donatelo odlazi u Padovu. Mletačka republika je htela da ukaže posebnu počast izuzetnoj i vernoj službi Gatamelate. U tu svrhu Donatelo je stvorio lik koji potpuno sjedinjuje ideal i stvarnost. To nije deo grobnice i namenjen je jedino tome da ovekoveči slavu velikog vojnika.
Statua se nalazi na postolju. Gatemelata sedi na svom konju zagledan u daljinu. On i njegov konj su prikazani u prirodnoj veličini koja stvara snažan utisak, osećanje za ravnotežu i dostojanstvo. Konj je težak i zdepast, sposoban da nosi čoveka u punom oklopu, toliko je velik da konjanik mora da vlada njime autoritetom svoje zapovesti, a ne fizičkom snagom. Zato ovaj konj ponavlja upozorenja samostalnog i hrabrog konjanika. Njegova glava je nakrivljena na jednu stranu, noge kao da hodaju, a oblik mišića je realistično prikazan. Konjanik je odeven u pseudoantičku odeću, a na grudima ima Meduzinu glavu. Njegov oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasičnih pojedinosti. On je prikazan kao oprezan i budan lider, a njegovo lice je ozbiljno. Glava je neobično individualna, ali i obdarena pravom rimskom plemenitošću.
Donatelo koristi emocije, stav i simboliku da prikaže hijerarhiju i moć vojskovođe. Gatamelata i njegov konj izgledaju kao da su spremni za bitku. Prednja leva kopita konja je na kugli, čime se stvara iluzija pokreta. Kugla simboliše Zemlju prikazujući moć Gatamelate, ne samo u Padovi ili u Italiji, već i u celom svetu. Iako je Gatamelata umro u sedamdesetim godinama, Donatelo ga prikazuje u zrelim godinama čime dodatno naglašava njegovu moć i karakter. Prikazan je kao ratnik, koji nosi dug mač i palicu koja simboliše njegovo vojno vođstvo. Jednostavno prikazivanje stvarnog čoveka je bilo dovoljno da se prikaže njegova moć.
Postolje ispod konja je komponovano od dva reljefa prema vrhu sa lažnim vratima ispod. Vrata simbolišu kapiju podzemlja, podsečajući na grobnicu, iako to nikada nije bilo grobno mesto. Jedan reljef prikazuje vojničku uniformu Gatamelate, a drugi borbu anđela.
U vreme nastanka Donatelova konjanička statua Gatamelate je bila veoma kontraverzna, zato što je to bio konjanički spomenik u čast čoveka koji je bio samo čovek, a ne vladar. Kritikovana je i zato što je bila doživljena kao neka vrsta obnove lika Julija Cezara. Ovakve konjaničke statue su se ranije modelovale isključivo za vladare. Ovom statuom Donatelo je oživeo trijumfalni vid spomenika, iako ne vladaru, već zapovedniku mletačke vojske. Statua je spomenik vojničke hrabrosti Gatamelate, u novom stilu rane renesanse.
