Le Korbizije raskida sve veze sa šemama funkcionalnog racionalizma da bi kreirao ovo mesto predviđeno za molitve. U kapelu, veličine 25 x 15 metara, može da stane najviše 250 osoba. Za velika hodočašća izgrađeni su oltar i propovedaonica pod vedrim nebom.
Zaobljenim formama i originalnim krovom, kapela podseća na ogromnu skulpturu postavljenu u prirodi. Krov, izuzetne konstrukcije, daje celoj kapeli izgled pečurke. Sam Le Korbizije je tvrdio da je bio inspirisan oblikom rakove ljušture. Interesovanje za prirodne forme govori o njegovom arhitektonskom geniju koji je bio u stanju da se udalji od strogih stambenih formi da bi stvarao sugestivne i poetične radove kao što je bio ovaj.
Kapela nema glavnu fasadu, već svaka njena strana ima svoj vlastiti profil. Zakrivljeni zidovi i tavanica obrazuju enterijer koji ostavlja utisak drevnog i primitivnog kultnog mesta. Zidovi su beli, betonska tavanica siva, podovi od betona i kamena, a klupe drvene. Iznad oltara istočni zid je isečen sa nekoliko prozorskih otvora i jednim većim prozorom sa siluetom Madone i deteta. Tri tornja na kapeli služe isključivo za dovod svetla na oltar. Slaba svetlost prolazi kroz nesimetrično raspoređene i nejednake prozore prekrivene providnim staklom, a na nekim mestima i obojenim staklom. Le Korbizije smatra da je ovaj oblik osvetljenja povezan sa starim arhitektonskim idejama, posebno romanike i gotike. Tako ovde nema vitraža, a kroz ovo staklo se mogu videti oblaci, pomeranje lišća, pa čak i prolaznici.
Mnoge kritičare je kapela Notr dam podsećala na umetnost Pabla Pikasa. Le Korbizije nije osporavao izvesnu sličnost i kazao je: "Apstraktna umetnost, koja danas po svemu s pravom izaziva žestoke prepirke, uzrok je što Ronšan i postoji." Danas je ova kapela simbol savremene arhitekture koja inspiraciju nalazi u primitivnoj umetnosti, ali i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koji je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora.
