Grupa Građani Kalea slavi šest ljudi koji su ponudili svoje živote da bi spasili sugrađane tokom Stogodišnjeg rata. Armija engleskog kralja Edvarda III је opsedala grad i on je naredio da stanovnike grada ubijaju en masse. Pristao je da ih poštedi ako šest starešina grada dođe kod njega, spremni da umru, gologlavi i bosi i sa konopcima oko vratova. Kada su došli, naredio je da ih pogube, ali ih spasio kada je njegova kraljica, Filipa od Hinolta zamolila da ih poštede.
Bronzana grupa Građani Kalea je teška oko dve tone, a njene figure su visoke po dva metra. Umesto da se figure izoluju ili unesu u piramidu na vrhu visokog podnožja, Ogist Roden je svoje figure životne veličine sklopio direktno na tlu, na nivou posmatrača. On je proširio svoju kompoziciju u krug kako ni jedna figura ne bi bila žarište što bi omogućilo da se grupa vidi uokolo iz više perspektiva bez jasnog vođe.
Iako je grupu Građani Kalea zamislio kao alegorično, herojsko delo koje bi bilo centrirano na Eustahiju de San Pjeru, najstarijem od šestoro ljudi, Ogist Roden je stvorio skulpturu kao studiju različitih i kompleksnih emocija svih ljudi. Oni su prikazani u trenutku kada su se okupili da napuste grad i da odu u smrt. Šest ljudi koji su izvajani ne prikazuju jedinstven, herojski front, već se svaki izolovan od drugih, individualno bori sa svojom očekivanom sudbinom. Svaki čovek je burger ili gradski većnik iz Kalea i svaki ima svoj stav i prepoznatljive osobine. Neke figure imaju nagnute glave, ili su njihova lica zakrivljena podignutim rukama, dok drugi pokušavaju da stoje gledajući u daljinu. Oni se spajaju, ne kroz fizički ili verbalni kontakt, već sa njihovim ramenima i ekspresivnim izrazima lica koja ukazuju na velike muke.
